Како је настао тостер

Једе вам се препечен хлеб? Проблем се лако решава, под условом да имате тостер. Убаците хлеб исечен на кришке у електрични уређај и после минут-два из њега „искаче” хрскав, укусан и врућ тост. У милионима домова широм света, захваљујући тостеру, свакодневно се прави препечен хлеб.

Потребу за тостом људи су имали и неколико хиљада година уназад. И тада су налазили начин да испеку хлеб, додуше много примитивније него данас. У ту сврху користили су парче оштрог дрвета или гвоздену шипку на којој су набадали делове хлеба, а затим су их једноставно пекли изнад ватре. Додуше, овај поступак није увек завршавао успешно – дешавало се да се хлеб заједно са држачем, уколико је био од дрвета, запали, или да намирница изгори до те мере да не може да се једе. Према неким историјским подацима препечен хлеб био је омиљена намирница старих Римљана.

Све до почетка 20. столећа људи су јели тост који су пекли изнад ватре, или касније на плотни првих шпорета на дрва. Захваљујући открићу електричне енергије многобројни истраживачи су се опробали у прављењу уређаја који ће омогућити брзо и лако печење хлеба. Овај задатак је, како се показало, био прилично тежак. За прављење тоста било је потребно обезбедити високу температуру у уређају, а истраживачи нису могли да савладају проблем претераног загревања направе које би се обично завршило избијањем пожара. Решење за ову невољу пронашао је 1905. године инжињер Алберт Марш који је открио да комбинација никла и хрома може да заштити жице у тостеру од претераног загревања. Убрзо после његовог открића Џорџ Шнидер, радник америчке електричне компаније патентирао је своју верзију електричног тостера.

У годинама које су уследиле неколико проналазача опробало се у стварању уређаја за печење хлеба. Сви они имали су неколико заједничких особина – били су превелики у односу на данашњи тостер, деловали су незграпно, често су се кварили и нису били безбедни за употребу. У јулу 1909. године Френк Шејлор је патентирао „Д-12”, уређај за печење хлеба који се показао знатно успешнијим од оних који су му претходили.

Четири године касније Лојд Коупмен је на наговор своје супруге Хејзел измислио аутоматски тостер, односно апарат који сам окреће хлеб. Убрзо је неколико компанија почело да производи тостере, а током деценија овај уређај је све више усавршаван. Прво су му смањене димензије, затим је уместо са једне, хлеб у исто време почео да се пече са обе стране, а апарат је временом постао све безбеднији.

Д. И.