Данас је Бадњи дан

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

Божић је дан када се слави пођење Исуса Христа, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди” - „Ваистину се роди”.

Великом празнику претходи божићни пост, у трајању од 40 дана, који представља прочишћење духа и тела.

Божић је празник целе породице, која би требало да буде на окупу, уз поштовање народних обичаја, попут уношења бадњака на Бадњи дан и ломљења чеснице на сам дан Божића.

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Верује се да се уношењем бадњака у кућу уносе срећа, здравље и напредак, а обавезно је и уношење сламе, јер се на тај начин приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај је да укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

На Бадњи дан патријарх Иринеј служиће у 16 сати чин освећења бадњака испред Храма Светог Саве, а затим и празнично бдење у крипти Светосавског Храма.

Патријарх Иринеј и епископи СПЦ, у Божићној посланици су позвали вернике на међусобно разумевање, љубав и праштање.

„Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана”, порука је патријарха српског и епископа СПЦ.

Из Цркве поручују да смо позвани да посебну бригу покажемо према нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији.

Указујући на тежак положај и живот нашег народа на КиМ, Црква сматра да је један од битних предуслова за решење проблема на тој територији изградња друштва заснованог на владавини права, у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног идентитета.

„Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији без уважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет”, наводи се у Посланици, уз напомену да слобода за српски народ, али и за све друге народе на КиМ није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово.

У том се смислу у Посланици помињу „злогласне таксе”, сталне претње, хапшења...те формирање тзв. косовске војске, а све то у циљу, како кажу у СПЦ, даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, јужно и северно од Ибра.

СПЦ понавља да је за њу питање КиМ, између осталог, питање опстанка Срба, свештенства, монаштва и посебно древних светиња, „без којих не бисмо били оно што јесмо”.

Са истом бригом и одговорношћу СПЦ је позвала Србе у Македонији који су у расколу да у духу Христове љубави схвате да је аутокефалност искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним Православним Црквама.

Исти позив упућен је и онима који говоре о „некаквој Црногорској Цркви”, који, како се наводи у Посланици, остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску.

„Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац”, наводе у Посланици, преноси Танјуг.

Посебна порука је упућена верницима СПЦ у расејању, које је Црква позвала да према свима увек и на сваком месту показују љубав на делу, али и да буду савесни и одговорни грађани земаља које су им пружиле дом.

Радост спасења заједно можемо доживети само кроз међусобно праштање и измирење, наводе патријарх и епископи у Посланици, те поручују да је праштање и помирење међу народима који су некад живели у једној држави једини начин да се ослободимо робовања прошлости и дневно-политичким интересима.

Иначе, Црква је најавила да је 2019. - година јубилеја, осам векова од добијања аутокефалности.

Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника.