Наше дипломате могле би да живе скромније

Због нарушених међуљудских односа и тензија које су владале између амбасадора Србије у Паризу Рајка Ристића и директора Културног центра у овом граду Радослава Лалета Павловића, предложили смо смену обојице дипломата, открива за „Политику” државни секретар Министарства спољних послова задужен за безбедносна питања Ивица Тончев. Наводи да је после контроле у Паризу са генералним секретаром министарства Вељком Одаловићем сачинио извештај који је носио ознаку „строго поверљиво”.

Тончев и Одаловић предложили су министру Ивици Дачићу и раскид уговора о раду са двојицом хонорарно запослених у Културном центру – Милованом Ћировским и Николом Летићем – чији је ангажман био један од узрока тензија између Павловића и Ристића. Амбасадор Ристић се недуго после сукоба, који је Дачић окарактерисао као „велику бруку српске дипломатије”, вратио у земљу јер му је одавно истекао четворогодишњи амбасадорски мандат и на том месту га је заменила Тамара Растовац. Павловић је и даље на месту директора Културног центра.

Тончев каже и да је сугерисао да више пажње мора да се обрати приликом изнајмљивања резиденција, станова, односно да се не рентирају превише скупи објекти. „Наравно да као држава морамо да имамо резиденције, али би могло много да се уштеди на кирији. Сигуран сам да многе наше дипломате или чиновници који раде у амбасадама ни у Београду не живе у огромним становима. Могли би скромније да живе и у иностранству”, објашњава Тончев.

Он је и на челу Тима за контролу безбедносног и финансијског сегмента рада дипломатско-конзуларних представништава Србије који је формирао МСП, а својевремено је најавио да ће испитати и сумње да су поједине српске дипломате уз регуларну девизну плату „пронашле начин да зараде и додатни приход”.

„До сада смо извршили неколико надзора рада наших представништава. У тиму који водим налази се и лице задужено за надзор материјално-финансијског пословања. Могу да кажем да су дипломате и други запослени које смо надзирали савесно обављали свој посао и у делу који се односи на наведене сумње. Наравно, то не значи да су генерално такве сумње отклоњене. Због тога и обављамо надзоре и трудимо се да делујемо превентивно, што се показало као успешан модел”, истиче наш саговорник.

Амбасада у Њу Делхију (Фото МСП)

На питање шта је открила контрола МСП-а, коју је предводио и у Атини, после упада једног младића из Србије у зграду амбасаде крајем новембра прошле године, Тончев каже да је тамо дошло до инцидента који није имао политички или класични безбедносни контекст угрожавања рада нашег представништва.

„Реч је о догађају у којем је учествовао наш држављанин и коме је пружена адекватна, али и неопходна медицинска помоћ у Атини. Спроведене су неопходне процедуре након његовог уласка у простор амбасаде и у координацији са локалним властима решена је наведена ситуација. Сама амбасада је безбедна и налази се у добро чуваном делу града”, наводи Тончев.

О томе зашто јавност никада није била обавештена о резултатима рада тима који је формирало Министарство спољних послова како би се испитале све околности страдања амбасадора Оливера Потежице у Либији, у мају 2017. године, он каже да не може да говори. „Нисам директно укључен у рад овог тела, с обзиром на то да је процедура покренута пре мог доласка у министарство. Колико сам упућен, тиме се баве надлежни државни органи”, објашњава Тончев, а на питање зашто никада није затворена амбасада у Триполију, иако је тамо, уз амбасадора, страдало још двоје српских дипломата, одговора да „Србија одржава традиционално пријатељске и партнерске односе са Либијом”. Подсећа да у Либији и даље живи и ради један број наших држављана којима амбасада пружа помоћ.

То што у незваничним разговорима дипломате често имају непријатне опаске на рачун понашања својих колега, Тончев каже да ни дипломатија, као ни други колективи, није имуна на личне несугласице појединаца.

„Али не могу вам ни рећи да смо током вршења надзора констатовали уочљиве проблеме на том пољу. Оно што је нама као министарству битно јесте да само функционисање ДКП-а треба да буде несметано и било какви лични анимозитети не могу, нити смеју бити препрека раду амбасаде, мисије или конзулата. У случају да се неко од запослених понаша непрофесионално и непримерено, постоје јасне дисциплинске мере, а једна од њих је и прекид службе у иностранству и повратак у земљу”, закључује Тончев.