Кад иде „Гаспрому”, иде и Русији

Данас, када настоји да поврати геополитички утицај који је имала у доба СССР-а, Русија маше својим енергетским ресурсима више него ракетама. Најмоћније оружје у том смислу је „Гаспром”, пише „Њујорк тајмс”. На једној прошлогодишњој конференцији за новинаре, Путин је негирао да Русија користи економску моћ за остваривање спољнополитичких циљева. Међутим, много је оних који се не слажу.

„Енергенти не би требало да се користе као политичко оружје, али се то чини”, каже Владимир Милов, председник московског Института за енергетску политику и бивши заменик министара за енергетику. Он каже да је „Гаспром” повремено коришћен као „средство за кажњавање суседних земаља”.

Само на нафтном пољу „Јужно Рускоје” потврђене су резерве 800 милијарди кубних метара природног гаса – више него довољно да се подмире годишње потребе САД, а то је само први од шест огромних пројеката за север Русије, тамо где је зими толико хладно да су протекле зиме мотори радили даноноћно да се не би замрзли до пролећа.

Кад се говори о улози „Гаспрома” у руској привреди, тешко је претерати. То је огромна компанија која је прошле година имала приход од 91 милијарду долара. Запошљава 432.000 људи и плаћа порез у вредности једне петине руског буџета. Компанија је највећи снабдевач Европе природним гасом и постаје све важнији извор гаса за азијска тржишта у успону, попут Кине и Јужне Кореје. Ако се заједно узму сирова нафта и природни гас, „Гаспром” има већу дневну производњу енергије од Саудијске Арабије.

Везе између овог енергетског гиганта и владе увек су биле блиске, али Путин и Медведев су за „Гаспром” „дрим тим”, каже за „Њујорк тајмс” један британски аналитичар.

Док цене енергената достижу рекордне висине, „Гаспром” је утицајнији него икада и код куће и у иностранству и најављује да ће до 2014. претећи „Ексон мобил” као највећа светска компанија на берзи. То је циљ који је и сам Медведев подржао пре него што је изабран за председника.

„Гаспром” планира да током следеће две године утростручи капиталне инвестиције у истраживања, експлоатацију и транспорт гаса и то само да би одржао садашњи ниво производње. Инвестиције ће 2010. порасти на 969 милијарди рубаља (45 милијарди долара), док су прошле године износиле 330 милијарди рубаља (14 милијарди долара).

Да би финансирао пробијање на Арктик, „Гаспром” тражи начин да подигне цену природног гаса у Русији и на извозним тржиштима. Прошле године је изашао са идејом о оснивању картела произвођача природног гаса, као што је ОПЕК за нафту, што би повећало утицај Русије на глобалном енергетском тржишту.

Везе „Гаспрома” са владом већ доносе дивиденде на домаћем тржишту. На основу мере коју је увео Медведев док је био премијер, руски потрошачи ће морати да плаћају много вишу цену природног гаса. Цене ће расти у просеку 25 одсто годишње, почев од ове године, са циљем да 2011. достигну светски ниво. То значи да просечан Рус више неће уживати у јефтиној енергији како је навикао и представља оштар пример колико је влада спремна да помогне „Гаспрому” без обзира на социјалне последице.

Критичари кажу да се „Гаспром” пробио међу светске енергетске гиганте прилично грубо, посебно у Путиновим годинама. Најбољи пример је Јужно Рускоје. Нафташ из Тексаса Ричард Монкриф тврди да је законски власник 40 одсто тог поља, које је купио кроз низ уговора са „Гаспромом” пре десет година. Руски џин тврди да уговори нису били обавезујући и негира било какве обавезе према његовој компанији „Монкриф оил”, али признаје немачком БАСФ-у 35 одсто власништва. Монкриф је поднео тужбу у Берлину, тврдећи да његов део сада вреди 12 милијарди долара, али је песимиста и каже да нико никада није натерао на суду неку руску компанију да испуни уговор.

Када је „Гаспром” подигао цене гаса новим демократским земљама у окружењу, укључујући Украјину, спољна политика Кремља и комерцијални интереси компаније били су у симбиози: кажњавање противника донело је компанији профит.

Сада када се уговорима обавезао на дугорочно снабдевање европских потрошача, сваки мањак у производњи Руси ће осетити у виду несташица гаса, оцењују аналитичари.

Михаил Делјагин, некада економски саветник Бориса Јељцина, сумња да „Гаспром” може да испоручи нови гас на време и каже да је са толико споредних политичких и пословних подухвата он постао више финансијска него енергетска компанија.

– „Гаспром” је постао новчаник Кремља. Не можете да правите бушотине са новчаником – каже Делјагин.

Како год било, сада када је нафта премашила цену од 125 долара за барел тај новчаник је све дебљи. Прошле седмице, после инаугурације Дмитрија Медведева, „Гаспром” је по вредности премашио „Џенерал илектрик” и „Чајна мобајл” и доспео на треће место највећих светских компанија по тржишној вредности.