Наслеђе Младе Босне

Млада Босна није била терористичка организација, како наводе неки фалсификатори историје, већ ослободилачки покрет, чији је циљ био ослобођење Босне и Херцеговине и уједињење са Србијом и једино је могла опстати уз строгу конспиративност. Зато су многе тајне припадници овог покрета однели у гроб. Професор Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду, недавно је јавности представио друго, допуњено, издања монографије „Млада Босна”. Он сматра да се нисмо одужили видовданским херојима, али га охрабрује мурал који се може видети на фасадама у многим деловима Београда са сликом Гаврила Принципа и његовом поруком „Наше ће сене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу”.

О.П.

НЕ САМО О ПОСЛУ: ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ
Осама и Сибир несуђеног сликара

(Фото: Лагуна)

Иако зна да рат није ни тржишна, ни захвална тема, писац хит романа „Топ је био врео” открива који уметнички порив га тера да му се стално враћа и зашто књижевници морају да пишу и сценарије за телевизију и филм. Одрастао је у породици где су књиге биле „надохват руке”. О књижевности није размишљао ни када је дошло време за студирање. Хтео је да се бави сликарством, али је, на крају, у њему проклијао – писац. Да није погрешио доказ су најзначајнија српска књижевна признања које је добио: „Бранко Ћопић”, „Меша Селимовић”, „Андрићева награда”, Печат времена „Хит либрис”…

Андријана Цветићанин

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Зашто љубав није довољна

(Илустрација: Срђан Печеничић)

У новој колумни Зоран Миливојевић нас подсећа да када људи бирају свог партнера треба да размишљају о свом и партнеровом концепту везе:ако су разлике неспојиве, без обзира на то колика је привлачност, страст и љубав, пар неће моћи да успостави дугорочнији стабилан однос.

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ТОСКАНА
Сијена на зимском сунцу

(Фото: Петар Старчевић)

На највећем тргу Кампо, у облику шкољке, и у током најхладнијег годишњег доба туристи уживају у капучину и сладоледу, дивећи се палати Медичијевих и Градској већници са 88 метара високим торњем

Сијена је један од најлепших градова Италије. Тај ружичасти град са црвеним крововима осваја на први поглед. Звучи невероватно, мада је истина да у Сијени, која има око 50.000 становника, нема, нити је икад било криминала. Мафији је одувек био забрањен улаз и тако је остало до дана данашњег.

Мила Старчевић

ФЕНОМЕНИ РЕСТОРАНИ КУВАНИХ ЈЕЛА
Ручак „на кашику” некад и сад

(Фотодокументација „Политике”)

Старији памте експрес ресторане у којима су наручивали пасуљ са кобасицом, ћуфте са пиреом, гулаше, сећају се бонова и тацни, а данашње презапослене домаћице оброке за укућане из локала са модерним менијем носе у кутијама од стиропора. Неко би можда помислио да су данашњи локали са готовим куваним јелима, претеча старих, давно затворених и заборављених. Није тако. Ови садашњи само носе старо и статусно име, све остало им је у духу данашњице и нових трендова,  а стари су део део нечије младости, одрастања, опстанка, носталгије.

М. Стефановић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ