Пуне руке посла за ортопеде у целој Србији

Ниске температуре, мраз, снег и поледица утицали су на то да лекари ургентних служби ових дана имају пуне руке посла. Клизави тротоари и неочишћене залеђене стазе испред зграда и кућа главни су разлог већег броја прелома и ишчашења, па су одељења ортопедије у великом броју градова, као и службе хитне помоћи, „затрпани” због већег прилива пацијената.

Ортопеди у Нишу бележе повећање обима посла за око 35 одсто и највише имају посла због прелома кука, злоба колена или руке. Од 2. јануара до јуче у ургентној служби Клиничког центра у Нишу збринули су 74 грађанина који су доживели преломе, а њих 24 задржано је у болници због операције.

– Најчешће је реч о људима у позном животном добу, који имају више од 75 година. Углавном нам објашњавају да су се оклизнули на леду и пали. За њих је тај пад тешка траума, јер многи имају и остеопорозу, па су самим тим и повреде теже због кртих костију. Апелујемо на старије грађане да ових дана без преке потребе не излазе из куће и да замоле неког млађег да им купи намирнице, јер је важно да се сачувају од прелома – нагласио је за „Политику” проф. др Зоран Голубовић, директор Клинике за ортопедију и трауматологију Клиничког центра Ниш.

Војномедицинска академија јуче је била задужена за збрињавање ургентних случајева у Београду, па је само до 15 сати примила 39 пацијената са ортопедским повредама. У београдском Заводу за хитну медицинску помоћ прекјуче су забележили већи број позива због ортопедских болесника, а др Ивана Стефановић из ове службе објашњава да је од 33 позива са јавних места 50 одсто било због падова на улицама.

– Грађани су се углавном жалили да су услед пада добили огуљотине на лицу и да имају болове у нози – додаје др Стефановић.

У Клиничком центру Крагујевац такође се бележи повећан обим посла због повреда грађана на клизавим улицама. Трећину капацитета на ортопедији заузели су управо ови пацијенти, каже проф. др Предраг Саздановић, директор КЦ „Крагујевац”, а неколико пацијената је због тежих повреда оперисано или чека операцију.

И у Општу болницу у Јагодини дневно пристиже шест до десет пацијената са преломима костију задобијеним на леду. Повређени су свих узраста, највише је оних средње старосне доби и жена, а примили су и четворо деце. Уз преломе кука и бутне кости, најчешће долазе пацијенти код којих је страдао ручни и скочни зглоб.

Према речима прим. др Бранка Сбутеге, ортопеда, код деце се повређене кости брзо регенеришу, а код одраслих је потребно да прође око шест недеља да би кост зарасла. Код времешних пацијената, нажалост, неке преломљене кости никада не зарасту.

– Прелом врата бутне кости је најопаснији. Приликом те повреде, која настаје услед пада, не могу да се обнове ни мека ткива, јер кост не добија довољно кисеоника и хранљивих материја. Једини лек често буде постављање протезе кука. Уколико се присетимо доба када су живели наши преци, тада нису постојале протезе, па су људи са таквим преломима само лежали дуго у кревету и умирали углавном од упале плућа. Кости су код старијих људи углавном остеопоротичне и због тога брже пуцају приликом пада него што је то случај код људи који су у напону снаге. Треба напоменути да кардиоваскуаларни болесници често изађу из топле собе на ниску спољну температуру и онда доживе васкуларни проблем, дође до несвестице, па падну због тога, а не због леда – појашњава др Сбутега.

Уколико особа доживи прелом, рецимо ручног зглоба, који се сврстава у честе повреде, мора да се лечи око месец дана. Контроле се битне због разних проблема, на пример, да би се проверила циркулација, на сваких недељу дана, зависно од тачне врсте повреде. На наше питање могу ли грађани да узимају неке витамине како би ојачали кости, наш саговорник одговара да се „прасе не гоји пред Божић”, и да би витамини морали да се пију месецима раније како би се ефекти видели.