Од идеје до фирме уз подршку државе

Мирко Ш. из Гроцке, апсолвент са Факултета организационих наука, не мора да брине да ли ће закаснити који минут на посао, јер нема шефа који ће му „седети за вратом”. Са 27 година постао је власник фирме која се бави креирањем књиговодствених програма. Уложио је мало – лаптоп и прикључак за интернет. Ради у својој кући, а сан да постане млади газда омогућила му је – држава. Пре годину и по конкурисао је за програм самозапошљавања при Националној служби за запошљавање (НСЗ), прошао кроз обуке, надлежнима предочио бизнис план свог предузећа... После неколико месеци до њега је стигла добра вест – стекао је право да региструје фирму, а држава му је заузврат поклонила 200.000 динара за покретање бизниса.

– Износ није превелик, али да те помоћи није било вероватно би ми требало још коју годину да саставим крај с крајем. У послу напредујем полагано, нисам у минусу, али месечно морам да обезбедим десетак хиљада динара за порезе и доприносе за пензионо и социјално осигурање – прича Мирко Ш., један од око 4.750 незапослених грађана Србије који су минуле године остварили право на субвенцију за самозапошљавање. У 2018. број оних који су конкурисали за бесповратну помоћ попео се на 8.635, од којих је 850 захтева поднето на територији Београда. Обуку „Пут до успешног предузетника” у организацији и извођењу НСЗ-а прошло је око 11.800 људи.

Ове године, сходно Националном акционом плану запошљавања, програмом самозапошљавања биће обухваћено укупно 3.430 грађана, од којих је 130 особа са инвалидитетом, најављују у НСЗ-у.

Најчешће регистрована делатност и даље је пружање услуга, док је готово половина одобрених субвенција из области производње, и то највише из области грађевинарства, намештаја, текстила, као и производње хлеба и пецива.

– Од непроизводних делатности доминирају фризерско-козметичарске услуге, рачуноводствене, консултантске, као и угоститељске услуге, али и стоматолошка и правна делатност – набрајају у НСЗ-у.

Средства за самозапошљавање одобравају се незапосленом у виду субвенције, у једнократном износу од по 200.000 динара, односно 220.000 динара у случају самозапошљавања вишкова запослених или 240.000 динара за незапослене особе са инвалидитетом, и то због оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Помоћ је само условно бесповратна, јер су кандидати у обавези да поштују уговор. Онај ко региструје делатност мора најмање годину дана да ради и уплаћује доприносе. Уколико не испуни обавезе из уговора са НСЗ-ом, држави мора да врати цео или сразмеран износ исплаћених средстава увећан за законску затезну камату.

Прве три године најтеже у пословању

Истраживање Центра за високе економске студије „Предузетништво у Србији – нужда или прилика” својевремено је показало да би тек трећина грађана покренула сопствени посао, и то углавном из нужде или стваралачких побуда. Сметњу им представљају и бројне препреке: претерано администрирање, високо пореско оптерећење, нефлексибилност и непредвидивост прописа… Ипак, у Привредној комори Србије подсећају да су млади данас више окренути предузетништву, да желе да започну сопствени посао, као и да је држава усвојила бројне измене и допуне законских решења чији је циљ стварања повољнијег пословног амбијента за њихов рад.

– Прве три године су најтеже у пословању, али ПКС подржава овај сектор. Формиран је Савет за омладинско предузетништво, покренута и кампања „Србија – земља успешних прича” којом се промовишу примери добре праксе и успешне приче наших предузетника – објаснили су недавно у ПКС.