Коштуница и Николић почели преговоре

После два мандата на челу владе Србије Војислав Коштуница могао би након ових избора да остане без премијерске функције, а његова Демократска странка Србије да пређе у опозиционе редове. Према неким незваничним информацијама, које су се јуче могле чути у Социјалистичкој партији Србије и ДСС-у, чини се да је Ивица Дачић ближи одлуци да се приклони коалицији окупљеној око Демократске странке. Уколико би се то десило, савезу који би формирали Листа а европску Србију (коју, уз ДС, чине још и Г17 плус, СПО, ЛСВ Ненада Чанка и СДП Расима Љајића) и Социјалистичка партија Србије недостајали би још само гласови мањина, па да у парламенту добије натполовичну већину. Наиме, према последњим незваничним резултатима избора коалиција окупљена око ДС-а освојила је 102 мандата, СПС 20, док је мањинама припало седам посланичких места, што значи да би овај постизборни савез имао 129 посланика, односно три више од броја неопходног за скупштинску већину. Чак и ако се од тог броја одузму два мандата, колико је припало странци Сулејмана Угљанина, који је до сада био ближи народњачкој коалицији, ова групација би и даље имала већину. У том случају не би им било неопходно 14 мандата које је освојила Либерално-демократска партија.

Одмах у изборној ноћи Коштуница је изјавом да су разлике између његове странке и ДС-а непремостиве практично „залупио врата” Тадићу и јуче очекивано отпочео разговоре са радикалима. Како је новинарима рекао Александар Вучић, генерални секретар радикала, заменик председника странке Томислав Николић и лидер ДСС-а Војислав Коштуница разговарали су „о карактеру, циљевима и програму будуће владе”. Према његовим речима, још ништа није завршено када је реч о постизборној коалицији, али постоји консензус о значајним питањима за будућност државе. Вучић је најавио и да ће челници радикала о формирању владе разговарати и са председником СПС-а.

Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић најавио је да ће ова партија наставити разговоре са СРС-ом, али и СПС-ом и странкама које су окупљене око Странке демократске акције Сулејмана Угљанина. Младеновић је такође  нагласио да ће ДСС направити коалицију са СРС-ом и СПС-ом или ће ићи у опозицију.

Како незванично сазнајемо, до састанка лидера ДСС-а и СПС-а могло би да дође можда већ данас.

За разговор са социјалистима (али не само са њима) заинтересовани су и у ДС-у, али јуче нису стизале никакве вести нити се ико оглашавао из коалиције За европску Србију о томе да ли и са ким су се њихови челници састали да би покушали да формирају скупштинску већину. Председник ДС-а Борис Тадић, да подсетимо, након што су стигли први незванични резултати избора из којих се видело да је листа коју они предводе добила највећу подршку бирача, рекао је да треба што пре формирати Владу Србије и да ће на томе почети да ради одмах.

Уколико се незваничне информације о постизборном савезу ДС-а и СПС-а покажу као тачне то не би представљало потпуно изненађење. Наиме, већ неко време из ДС-а стижу сигнали да социјалисти нису потпуно неприхватљиви као коалициони партнери за разлику од радикала који су остали на „црној листи” ове странке.

Аналитичари сматрају и да би одлука Дачића да направи коалицију са ДС-ом била дугорочно за социјалисте добар тактички потез. Уласком у владу са ДС-ом ова партија би коначно добила„легитимацију”, да је потпуно рашчистила са Милошевићевом политиком. Када су у питању бирачи социјалиста, њима је свакако Коштуница ближи од Тадића, али би савез са демократама лакше преболели уколико би се ефекти нове владе осетили пре свега кроз побољшање животног стандарда, односно уколико би социјалисти успели да се изборе за промене радног законодавства и за веће пензије. Прве изјаве из ДС-а указују да би захтеви те врсте могли да наиђу на разумевање.

Проблем би могао да представља однос социјалиста према Хашком трибуналу, али ту препреку је већ премостила прва Коштуничина влада, која је увела принцип добровољних предаја хашких оптуженика, на који је СПС пристао.

Ипак, незваничне информације о пожељним коалиционим партнерима социјалиста у супротности су са званичним изјавама челника те странке да су им Коштуница и радикали ближи. А сама чињеница да социјалисти сад имају коалициони потенцијал да могу и са једнима и са другима чини их, уз проевропску листу, највећим добитницима ових избора.

С друге стране, титулу највећег губитника могао би да понесе Коштуница, уколико му не пође за руком да са радикалима и социјалистима састави владу.

Наиме, лидер ДСС-а је сам донео одлуку да распише изборе у тренутку кад је имао премијерску позицију и 47 посланика у парламенту.

Сада има 17 посланика мање, мањи коалициони потенцијал и самим тим мање шансе да и трећи пут заредом води владу.

Потпредседник Извршног одбора ДСС-а Драган Шормаз каже у изјави за „Политику” да није спорно да им рејтинг пада, а то објашњава чињеницом да их бирачи доживљавају као партију која је сувише дуго у власти. Као мањкавости своје партије он истиче да маркетиншки не наступају онако како би требало.

„Ми имамо политику, програм, резултате, али их не презентујемо на прави начин за разлику од ДС-а који користи све предности учешћа у извршној власти”, тумачи Шормаз резултате своје партије.

На питање да ли страхују од даљег пада рејтинга, он одговара негативно уз опаску да би лично волео да оду у опозицију, али „само да нису државни интереси у питању”. Уосталом, како каже, ни у једној земљи нека партија није успела да у процесу транзиције буде на власти у два мандата као они. Да ли ће им то поћи за руком и трећи пут? Шормаз тврди да за њих уопште није толико битно да ли ће имати премијера. И Коштуница је када су саопштени резултати избора рекао да неће бити ништа страшно ни ако оду у опозицију.

Да би се саставила одлазећа влада требало је три месеца. Овога пута ће тај посао можда бити завршен и брже јер је рок за договор о коалицији за Београд два месеца, а по свему судећи договор на републичком нивоу биће пресликан и на главни град. И овде је листа За европски Београд освојила највећи број гласова 39,20 одсто, за њима су радикали са 35,01 гласова док је на трећем месту „народњачка коалиција” која је освојила слично колико и на републичком нивоу 11,12 одсто. ЛДП је са 6,91 одсто постигао нешто бољи успех него на парламентарним изборима док су СПС–ПУПС и ЈС лошије прошли –добили су 5,22 одсто.