НАСА против „Роскосмоса”

Дмитриј Рогозин, први човек „Роскосмоса”, није добродошао у САД, барем не у овом тренутку. Тако је кратко саопштено из централе америчке свемирске агенције НАСА. Овом, по свему неочекиваном, одлуком озбиљно је доведена у питање и укупна сарадња Русије са прекоокеанским суседом у области коју, објективно, мало која економија може самостално да испрати у пуном капацитету.

Од самог почетка, тачније од лансирања у орбиту првог руског вештачког сателита „Спутњик 1” (4. октобра 1957), освајање космоса представљало је важан детаљ у такмичењу Русије и САД, како на плану науке, тако и на плану политике.

Посебност овог надигравања које је на својеврстан начин обележило и период хладног рата, била је у томе што су, упркос идеолошким и из њих проистеклим другим ограничењима, научници две велике земље упорно настојали да пут ка звездама утиру и заједничким снагама.

У космос су слате мешовите екипе космонаута, руски млазни мотори коришћени су за покретање америчких ракета, размењивани су најразличитији подаци… Истини за вољу, било је ту и увек неизбежне пропаганде, политичких игара, сумњи у поједине успехе конкуренције, па чак и покушаја дезавуисања туђих достигнућа. Ипак, свемирски програми непрестано су развијани, наравно у сагласности са економским приликама и научним продорима.

Како сада изгледа, дошло је време да политика све преузме у своје руке. Управо стога, шеф „Роскосмоса” забрану посете централи НАСА оценио је као – ујдурму америчких политичара.

Подсетимо, Рогозин се још од 2014, када је био заменик председника руске владе, налази под санкцијама које су му увеле САД, Канада и Европска унија због, како је наведено, „улоге у дестабилизацији политичких прилика у Украјини, прецизније, на Криму”. Додајмо да то није било препрека да, колико прошле године, делегација НАСА дође у вишедневну посету руским колегама.

Али, много шта се у свету мења, све убрзаније и свеобухватније. Руси и Американци одавно нису једини који поглед дижу ка небеском пространству. У више наврата у космичким авантурама учествовали су и припадници других националности, њих чак 25. Најновије велико достигнуће у тој области припада Кинезима који су пре неки дан успели први да спусте своју летилицу на тамну страну Месеца.

Управо то је и аргумент Дмитрија Рогозина да отказивање његове посете седишту НАСА окарактерише као – политичку забрану. Уосталом, и поједини амерички сенатори који су инсистирали на блокирању његовог доласка јасно су рекли да страхују од могућности да спорни гост пред домаћинима, а пре свега америчком јавношћу изнесе неке ставове које званични Вашингтон никако не би смео да толерише.

Ипак, чињеница да мали број сенатора има моћ да утиче на тако важне сегменте међународне сарадње свакако делује забрињавајуће. Рогозин има своје објашњење: „У односима с партнерима, руководимо се интересима наших држава, а не појединих политичара.

А један од тих интереса свакако је и сарадња у сфери испитивања свемира, пошто тамо грешке нису дозвољене и правила понашања су строго дефинисана. Овакво деловање моћних појединаца само доказује да формула ’свемир изван политике’ не функционише.”

Додајмо да је Рогозин посету САД планирао за 20. фебруар. Програм је укључивао посету центру НАСА у Вашингтону и брифинг за потенцијалне клијенте у Хјустону. Његова жеља била је и да се упозна са производним процесом компаније „Боинг” и да одржи предавање на тамошњем универзитету.