Неразуман потез приштинских власти

И на састанку косовског преговарачког тима са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини, прошле седмице у Бриселу, од Косова је затражено укидање такса, што су они одбили. Чланови приштинске делегације поновили су да одлука неће бити промењена све док „Београд не промени понашање”.

Председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи је под притиском САД, како је пренео „Вашингтон пост” 7. јануара ове године, рекао да је као први корак у правцу деескалације тензија спреман да размотри „укидање таксе на српску робу ако се Косову отвори јасан пут у правцу постизања коначног мировног споразума са Србијом”. Међутим, то је одмах наишло на оштро противљење осталих косовских званичника, који желе да извуку из овога неку политичку корист, па се за сада не назире укидање таксе.

Одлука владе самопроглашеног Косова да се и за међународне брендове који се производе у Србији и БиХ плаћа такса од 100 одсто ступила је на снагу 1. јануара ове године. Уместо да укине таксе од 100 одсто на робу из Србије, што је најавио саветник тзв. косовског председника, Приштина се одлучила за нову провокацију и проширила таксе и на производе страних компанија које имају погоне у Србији. Тиме су косовске власти само радикализовале ситуацију. То практично значи да на КиМ, без плаћања увећане таксе, неће моћи да уђе ниједна врста роба из Србије, без обзира на земљу њеног порекла.

Српска страна је захтевала од европских институција да реагују, отворено говорећи више пута да без повлачења такса нема наставка дијалога у Бриселу. ЕУ је тражила укидање таксе, на шта се Приштина оглушила, што може да послужи за нову форму дијалога, у који би се више укључиле светске силе, САД и Русија.

Увођење такса и на робу страног порекла која долази из Србије још је један економски неразуман потез приштинских власти које сви главни актери на међународној сцени, ЕУ, САД и земље Квинте, позивају на потпуно укидање такса и наставак дијалога. Ова најновија провокација додатно отежава перспективу дијалога и проналажење компромисног решења, које није на видику.

ЕУ би могла да убеди Приштину да повуче таксе на српске производе, али њена одлазећа администрација нема политичку вољу да делује против Приштине. Албанци примају финансијску помоћ од ЕУ и она би, да стварно жели, могла да их присили да укину таксе, упозоравајући да ће им иначе ускратити помоћ у виду разних дотација које пуне косовски буџет. Њена неефикасна улога у целом процесу дијалога је у томе што Брисел нема јединствен став о решењу проблема. Због тога и нема јаку преговарачку позицију и утицај на обе стране и превише је попустљива према Албанцима који крше неке основне тековине ЕУ, као што су слобода кретања робе и капитала и пружање услуга.

Косовски званичници су на почетку говорили да Србија крши Цефта споразум и да зато уводе таксе, али су на крају отворено рекли да је то реакција на оно што Србија ради на међународном плану – спречава међународна признања Косова, земље повлаче признања, а нису примљени у Интерпол. Речено је да ће „повећане таксе на робу из Србије остати заувек, све док Београд не одлучи да призна косовску независност”.

Штета због такса Приштине на робу из централне Србије од 21. новембра до краја децембра 2018. износила је 46 милион евра, односно за толико је мање пласирано робе на КиМ него у истом периоду 2017. Ако се узме и период од 6. новембра 2018, када је уведена такса од 10 одсто, онда је та разлика у испорукама више од 50 милиона евра.

Трговина са КиМ у потпуности је обустављена и поред више апела међународне заједнице да се таксе укину. Очекује се да реагују и земље из којих долазе компаније које послују у Србији и БиХ, јер је реч и о њиховом економском интересу. Огласила се једино „Кока-Кола”, која на тржишту КиМ послује од 2003. и ради на развоју партнерства са локалним купцима. Изненадна одлука са таксама дефинитивно ће имати утицај на њено пословање, али ће настојати да се прилагоди новој ситуацији.

Вредност робе допремљене на месечном нивоу из централне Србије и БиХ на КиМ, пре увођења такса износила је готово 70 милиона евра. Приштина је нашла друга тржишта за неку робу, рецимо за пшеницу у Мађарској и Хрватској, али је она за 10 до 15 евра скупља по тони него у Србији, па ће цену платити крајњи потрошачи на КиМ.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа