Зашто кинески бели лук мења боју

Крупније главице белог лука, који се у Србију углавном увезе из Кине, често имају необично својство – после сечења лук добија тиркизно плаву или зелену боју. Редакција „Потрошача” имала је, у последње време, више оваквих примедби, а већина читалаца који су нам се обратили питала је да ли је овај лук безбедан за исхрану.

Према речима наших саговорника, интересантно је да се ово не догађа са домаћим сортама белог лука, који је знатно ситнији од увозног кинеског који је последњих година преплавио домаће тржиште. Наука даје умирујуће објашњење, односно да се овакав лук може слободно конзумирати, али једина мана је то што са променом боје губи својство. Стручњаци објашњавају да бели лук садржи алицин, хемијско једињење које се ствара када се две врсте његовог ензима помешају током сечења. Алицин му даје оштар мирис и препознатљив укус.

Промена боје може се догодити и када ова сорта белог лука дође у додир са сирћетом или лимуном (киселинама). Слична реакција може да настане и када се сече ножем или припрема у шерпи или тигању због контакта са минералима из бакра, алуминијума...

(Фото Пиксабеј)

– Лук који је постао плав или зелен током током сечења или кувања сигуран је сигуран за јело. Он дакле оксидише и боја нема никаквог негативног утицаја, осим што делимично губи својство – каже Стеван Благојевић, директор Института за општу и физичку хемију.

Према писању страних медија, неке културе чак имају и шарени бели лук. У Кини га киселе када постаје жад-зелен и конзумирају га током празника.

Неки од савета који дају да би се избегло бојење јесу да се у припреми користи нерђајући челик, емајлирано посуђе и да се избегавају бакар, алуминијум и калај.

Кина иначе производи највише белог лука на свету, готово 23 милијарде килограма или 77 одсто укупне светске производње.

И поред апела домаћих произвођача да се заустави прекомерни увоз овог пољопривредног производа, Кина је и даље прва на листи земаља одакле бели лук најчешће стиже у Србију. Према подацима Републичког завода за статистику, у првих 11 месеци 2018. увезено је око 440 тона белог лука, а 90 одсто испорука је из Кине. Такође, овај производ на наше тржиште долази и из Египта, Шпаније, Албаније, а мање количине и из Македоније и Аргентине.