Александaр Невски – слава у Србији

Ми грађани Србије смо обрадовани и поносни што је, после Италије, наш председник, господин Александар Вучић за свеукупне, успешне делатности једног државника овенчан још једним изузетно значајним признањем, Орденом Александра Невског, додељеног од Његове екселенције председника Руске Федерације Владимира Путина.

Захваљујући мом школском другу из села Конарева, код Краљева, мр Милану Милорадовићу – као гост на његовој слави Светог Александра Невског 12. септембра – сазнао сам неке значајне информације о плодним историјским односима наших народа, поред већ објављених од стране г. проф. Д. Ацовића („Срби у Руској Империји”).

Мој друг је потомак војводе Стјепана Милорадовића из Херцеговине (15. век). Стјепанов син, војвода Петар Милорадовић, из Житомислића (Мостар), један је од ктитора манастира који тамо и данас постоји.

Из те породице се Јефтимије Јероним Милорадовић одселио у Русију, где је унапређен у генерала Руске војске. Марија Терезија је Јефтимију, како се данас прича, доделила племићко обележје. Из те породице посебно се издваја и личност генерала Михаила Милорадовића, учесника ратова под командом Суворова. Био је и губернатор Петрограда. Милорадовићи су постали Руси српског порекла.

Гроф Михаило Милорадовић, чији је мој друг потомак, на позив Петра Првог отпутовао је за Русију да му, као експерт, помогне око унапређења поморства!

У родословној књизи Милорадовића, уписано је 255 мушких и женских потомака. Руски крак лозе се угасио 1952. године.

Касније су се, стицајем околности, Милорадовићи населили у Конарево, село на обали Ибра.

Занимљиво је да је Милан, у периоду од 1995–2001 године био генерални директор Руске Галенике(!). Захваљујући и свом презимену, уживао је, како каже, изузетан углед и поштовање.

Колико је мени познато, у досадашњој  историји Русије, само су четири војсковође биле Полководци – изузетне војсковође. Међу њима био је и

Александр Невски, Кнез Владимирски(13. век). Победник Швеђана. Омогућио је Русији излазак на светска мора.

Затим, Димитриј Иванович Донски (1350–1389). Победом на Куликовом пољу зауставио продор Татара ка Москви, само са својих 30 година!

Михаил Иларионовић Кутузов (1745–1813), који је, према неким изворима, по мајци српског порекла, водио је битке на Аустерлицу, Бородину. Применио  је тактику планског изнуривања и повлачења копнених снага надобудног Бонапарте и однео победу.

И на крају, Георгиј Константинович Жуков (1896–1974), поред осталог, зауставио је немачку офанзиву на Москву у Другом светском рату.

Унапред захваљујем Његовој екселенцији Александру Чепурину на могућем интересовању и евентуалној корекцији ових информација.

Проф. ВМА и Универзитета у Београду, пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа