Секс, лажи и младеж

Шта би се догодило када би млада, удата радница снимила порнографски филм с љубавником који ради на грађевини и снимке објавила на друштвеним мрежама? Ништа посебно, осим што би је комшинице оговарале с малограђанским презиром, а потом уболе прст у испијену шољу кафе, да замисле жељу. Комшије би је посматрале с нарочитом пажњом. Можда би се за те снимке евентуално заинтересовао Слободан Станковић, пионир транзиционе српске порно-индустрије и за џепарац јој понудио ангажман у својим филмовима кратког метра.

Таблоиди и портали би, евентуално, негде на дну стране пустили по коју фотку, односно снимак, уз наслов који би исмејао покушај двоје губитника да се пробију из анонимности, што ће рећи сиромаштва.

Али, када се појаве порно-снимци славне певачице удате за фудбалера и она уз то шаље СМС другом играчу, које започиње као Мир Јам, а завршава као акушер, живот у Србији стаје. Мање је важно да ли је њен мобилни телефон хакован, да ли ће форензичарска истрага открити јесу ли њене гинеколошке радње које је обављала на самој себи аутентичне, или је она сама дотурила снимке и СМС-ове редакцијама жуте штампе. Још од када се појавио Северинин порнић с хрватским тајкуном на његовој јахти, па је она, ваљда, однела свој компјутер код мајстора, а овај пронашао експлицитне сцене секса с јефтиним шампањцем и послао их загребачким таблоидима, њена каријера достигла је неслућене размере.

Публика је, одлазећи на Северинине концерте и купујући дискове, слушала углавном просечне песме. Али нису младићи, девојке и тврди се, много деце, хистерично клицали певачици која је неколико месеци толико грцала у сузама, као да је Ана Карењина, која чека воз, да су пластични хирурзи морали да коригују њену патњу скалпелом. Разлози масовне хистерије били су другачије природе.

Светина је долазила да посматра све оскудније одевену звезду на сцени и свако од воајера подсвесно је у себи вртео филм с јахте. Узгред, херцеговачки тајкун није схватио да је имао улогу статисте, тек нешто важнију од чивилука. Зато је у међувремену потпуно пропао. Наиме, није схватио основне законе шоу-бизниса. Требало је да одмах напусти спекулативне послове и сними албум. Или да на јахти остане сам, с боцом шампањца и залива тугу због згодне певачице. Како је показала његова судба клета, прошао би боље да је нежно загрлио бомбу кашикару.

У свом есеју о Мерилин Монро, Богдан Тирнанић подсећа да је славни холивудски режисер Били Вајдлер, ангажујући плавокосу богињу секса у својим ремек-делима „Седам година верности” и „Неки то воле вруће”, био на ивици искушења да дозволи да му Мерлинка, како смо јој тепали, ускочи у кревет. Његов сценариста А. А. Дајмонд одвратио га је речима: „Сувише си стар и матор да би себи опет приредио пакао.” Легенда каже да је Џон Кенеди учинио супротно. Агонија Мерилин Монро окончана је шаком таблета и боцом вискија. Умрла је несхваћена, гола и несрећна.

Али то није било време огољене транспарентности и орвеловског сајбер доба. Унутрашњи немири српске силиконске хероине, ма шта год да је радила у својој спаваћој соби, било да је реч о мануфактури или удруженом сексуалном подухвату с фудбалером који, гле случаја, игра у одбрани иако јој није муж, с неколико потеза на рачунару, осванули су на насловницама таблоида. Разуме се да уредници нису имали никакву дилему хоће ли објавити све те скарадне радње јер је интересни пакт таблоида и естраде одавно успостављен. Простаклук подиже раст тиража, а учесници креветских акционих сцена постају национални јунаци и јунакиње, док се лицемерна јавност наслађује чињеницом да и богати могу да испадну глупи. На насловницама се налази све што је потребно да разобличи неолиберално доба баналности: секс, прељуба, богатство, нервни слом, претња, уцене и лаж. Сви драмски елементи су ту, али због чега је не гледамо као да је Ибзенова?

Медијска идиотизација, као последња фаза глобализације, учинила нас је тек парчићем мозаика у доба тоталитаризма информатичке епохе и друштвених мрежа, те не чуди зашто је Ким Кардашијан, као најпознатија ријалити звезда, у својој агенди имала обавезу да новом свету објави несташлуке које пристојан свет обавља између четири зида, без видео-надзора. У истом тренутку, ти смешни покрети виде се и у Њујорку и у Лесковцу.

Због чега бисмо онда било шта замерали певачици из Србије која се савршено уклапа у модел хероине друштава заснованог на похлепи, срозавању свих моралних вредности и успостављању нових. Чак и да то није желела, постала је јер сваки трансфер личне комуникације са свог смартфона или рачунара – само једно обично „клик” – одавно је постало свеопште власништво. О чему је, иначе, понешто рекао Едвард Сноуден.

Тако је створен савршени модел манипулације коју врши коалиција политичких и финансијских елита. Док се свет наслађује гледањем испод туђих јоргана и читањем неписмених порука, пред очима им промичу догађаји који одређују њихове судбине. Ако лажем ја, не лаже младеж!