Seks, laži i mladež

Šta bi se dogodilo kada bi mlada, udata radnica snimila pornografski film s ljubavnikom koji radi na građevini i snimke objavila na društvenim mrežama? Ništa posebno, osim što bi je komšinice ogovarale s malograđanskim prezirom, a potom ubole prst u ispijenu šolju kafe, da zamisle želju. Komšije bi je posmatrale s naročitom pažnjom. Možda bi se za te snimke eventualno zainteresovao Slobodan Stanković, pionir tranzicione srpske porno-industrije i za džeparac joj ponudio angažman u svojim filmovima kratkog metra.

Tabloidi i portali bi, eventualno, negde na dnu strane pustili po koju fotku, odnosno snimak, uz naslov koji bi ismejao pokušaj dvoje gubitnika da se probiju iz anonimnosti, što će reći siromaštva.

Ali, kada se pojave porno-snimci slavne pevačice udate za fudbalera i ona uz to šalje SMS drugom igraču, koje započinje kao Mir Jam, a završava kao akušer, život u Srbiji staje. Manje je važno da li je njen mobilni telefon hakovan, da li će forenzičarska istraga otkriti jesu li njene ginekološke radnje koje je obavljala na samoj sebi autentične, ili je ona sama doturila snimke i SMS-ove redakcijama žute štampe. Još od kada se pojavio Severinin pornić s hrvatskim tajkunom na njegovoj jahti, pa je ona, valjda, odnela svoj kompjuter kod majstora, a ovaj pronašao eksplicitne scene seksa s jeftinim šampanjcem i poslao ih zagrebačkim tabloidima, njena karijera dostigla je neslućene razmere.

Publika je, odlazeći na Severinine koncerte i kupujući diskove, slušala uglavnom prosečne pesme. Ali nisu mladići, devojke i tvrdi se, mnogo dece, histerično klicali pevačici koja je nekoliko meseci toliko grcala u suzama, kao da je Ana Karenjina, koja čeka voz, da su plastični hirurzi morali da koriguju njenu patnju skalpelom. Razlozi masovne histerije bili su drugačije prirode.

Svetina je dolazila da posmatra sve oskudnije odevenu zvezdu na sceni i svako od voajera podsvesno je u sebi vrteo film s jahte. Uzgred, hercegovački tajkun nije shvatio da je imao ulogu statiste, tek nešto važniju od čiviluka. Zato je u međuvremenu potpuno propao. Naime, nije shvatio osnovne zakone šou-biznisa. Trebalo je da odmah napusti spekulativne poslove i snimi album. Ili da na jahti ostane sam, s bocom šampanjca i zaliva tugu zbog zgodne pevačice. Kako je pokazala njegova sudba kleta, prošao bi bolje da je nežno zagrlio bombu kašikaru.

U svom eseju o Merilin Monro, Bogdan Tirnanić podseća da je slavni holivudski režiser Bili Vajdler, angažujući plavokosu boginju seksa u svojim remek-delima „Sedam godina vernosti” i „Neki to vole vruće”, bio na ivici iskušenja da dozvoli da mu Merlinka, kako smo joj tepali, uskoči u krevet. Njegov scenarista A. A. Dajmond odvratio ga je rečima: „Suviše si star i mator da bi sebi opet priredio pakao.” Legenda kaže da je Džon Kenedi učinio suprotno. Agonija Merilin Monro okončana je šakom tableta i bocom viskija. Umrla je neshvaćena, gola i nesrećna.

Ali to nije bilo vreme ogoljene transparentnosti i orvelovskog sajber doba. Unutrašnji nemiri srpske silikonske heroine, ma šta god da je radila u svojoj spavaćoj sobi, bilo da je reč o manufakturi ili udruženom seksualnom poduhvatu s fudbalerom koji, gle slučaja, igra u odbrani iako joj nije muž, s nekoliko poteza na računaru, osvanuli su na naslovnicama tabloida. Razume se da urednici nisu imali nikakvu dilemu hoće li objaviti sve te skaradne radnje jer je interesni pakt tabloida i estrade odavno uspostavljen. Prostakluk podiže rast tiraža, a učesnici krevetskih akcionih scena postaju nacionalni junaci i junakinje, dok se licemerna javnost naslađuje činjenicom da i bogati mogu da ispadnu glupi. Na naslovnicama se nalazi sve što je potrebno da razobliči neoliberalno doba banalnosti: seks, preljuba, bogatstvo, nervni slom, pretnja, ucene i laž. Svi dramski elementi su tu, ali zbog čega je ne gledamo kao da je Ibzenova?

Medijska idiotizacija, kao poslednja faza globalizacije, učinila nas je tek parčićem mozaika u doba totalitarizma informatičke epohe i društvenih mreža, te ne čudi zašto je Kim Kardašijan, kao najpoznatija rijaliti zvezda, u svojoj agendi imala obavezu da novom svetu objavi nestašluke koje pristojan svet obavlja između četiri zida, bez video-nadzora. U istom trenutku, ti smešni pokreti vide se i u Njujorku i u Leskovcu.

Zbog čega bismo onda bilo šta zamerali pevačici iz Srbije koja se savršeno uklapa u model heroine društava zasnovanog na pohlepi, srozavanju svih moralnih vrednosti i uspostavljanju novih. Čak i da to nije želela, postala je jer svaki transfer lične komunikacije sa svog smartfona ili računara – samo jedno obično „klik” – odavno je postalo sveopšte vlasništvo. O čemu je, inače, ponešto rekao Edvard Snouden.

Tako je stvoren savršeni model manipulacije koju vrši koalicija političkih i finansijskih elita. Dok se svet naslađuje gledanjem ispod tuđih jorgana i čitanjem nepismenih poruka, pred očima im promiču događaji koji određuju njihove sudbine. Ako lažem ja, ne laže mladež!