Присећам се само лепих ствари

Дирнута сам пажњом коју су ми указали Музеј позоришне уметности, колегиница Радмила Бакочевић као и мој некадашњи ученик, а сада успешан певач и педагог Никола Китановски, рекла је славна оперска уметница коментаришући изложбу приређену поводом њеног 95. рођендана под називом „Бисерка Цвејић – од светске диве до врхунског педагога”. Поставка која је у току трајаће до априла у престоничком Музеју позоришне уметности Србије у Београду, а Мирјана Одавић као аутор и кустос ове изложбе у каталогу, између осталог, пише:

„Бисерка Цвејић, једна од највећих оперских уметница XX века, током скоро три деценије дуге певачке каријере, остварила је 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на великим домаћим, југословенским сценама, као и на многобројним иностраним који укључују и оне највеће: Метрополитен, Бечку државну оперу, миланску Скалу, Арену у Верони, Ковент гарден у Лондону, Театро Колон у Буенос Ајресу, Бољшој театар у Москви и многе друге. Њен снажан мецосопран посебне лепоте и пуноће, те лична емотивна ризница покретана снажним инстинктом и обликована студиозном анализом и задивљујућом инвенцијом, капитал су помоћу којег је креирала узорну галерију оперских ликова узнетих до највишег уметничког нивоа: Амнерис, Еболи, Кармен, Ацучена, Улрика, Принцеза де Бујон, Далила, Ђулијет, Лаура Адорно…”.

Иначе, Бисерка Цвејић је током каријере певала са највећим оперским уметницима као што су Биргит Нилсон, Рената Тебалди, Франко Корели, Николај Геда, Пласидо Доминго, Тито Гоби, Марио дел Монако… Данас у 95. години је и даље оптимиста и увек као педагог саветује своје ученике, некадашње и садашње.

– Позитиван сам човек и увек се присећам оног најлепшег што сам доживела у дугој каријери. Све остало не желим да памтим, једноставно заборавим. Од уметника са којима сам наступала у свету издвојила бих Ренату Тебалди и Франка Корелија. Овде од домаћих колега посебно истичем Радмилу Бакочевић која је увек налазила времена за мене и била веома пажљива, а и посећивале смо се породично. Поменућу и Бреду Калеф са којом се дружим још од младих дана – каже славна уметница.

Питамо Бисерку Цвејић да ли је често у комуникацији са људима који су је поштовали и волели, а она уз осмех одговара:

– Буде и таквих периода када је мој телефон прилично тих. Али, јави ми се често Ирена Зарић, оперска уметница која живи у иностранству, као и Снежана Стаменковић из Франкфурта где је потврђена као педагог. Жељко Лучић је данас један од највећих баритона света и често пева у Метрополитену. Милена Китић је у Америци и тамо предаје. Ту је и Никола Китановски који је био на отварању моје изложбе, а недавно је приредио веома леп концерт. Имала сам стварно добре студенте.

Омиљена дела и пресудне моменте у каријери уметница је овако описала:

– Веома сам волела Вердија и улоге Амнерис у „Аиди“, Еболи у „Дон Карлосу“ и Ацучену у „Трубадуру”. У мом животу важно место припада професору Јосипу Ријавецу који ми је помогао да имам меру у свему шта радим, а и некако ме повезао са супругом Душком. У Бечкој опери сам певала 16 година са најпознатијим уметницима, али ми је ипак Метрополитен опера остала у срцу, за њу ме вежу лепе успомене. Имала сам ту част да затворим стари Мет, а да после реновирања отворим нови. Данас не жалим ни за чим. Срећна сам јер у младости нисам ни сањала о таквим успесима. И са педагошком каријером сам задовољна, колико сам знала и умела толико сам и урадила. Данас немам снагу да се посветим студентима, ево имам већ 95 година. У слободно време волим да гледам кримиће, потом концерте из Русије и Италије. Млади ме често питају за савет, изађем у сусрет , а никада часове нисам наплаћивала. Била сам некада веома сиромашна и знам како је то. Шта би било да су мени тада на мом почетку наплаћивали часове!