Неодговорност на јавном сервису

Обраћам се одговорним у државној телевизији и позивам их да своју дужност обављају знатно озбиљније и професионалније. Ту укључујем уреднике, менаџмент, управни одбор и програмски савет. Навешћу само два од могућих бројних примера лоше обављеног посла на Јавном сервису. Први пример тиче се одређивања старосне границе као препоруке да би се заштитила млађа популација од евентуалних негативних утицаја. И, гле чуда: ми спадамо у најлибералнија друштва на свету, јер готово сви програми, без обзира на садржај, носе ознаку 12 (не препоручује се гледаоцима испод те старосне границе). Конкретан пример је серија „Реј Донован”, која се емитује у два термина – најпре у касном вечерњем (никада се не зна када, јер се то произвољно помера у распону од 23.30 па до један после поноћи) али се сутрадан репризира у рано поподне. Серија је солидно рађена и занимљива, али препуна сцена бескрајног насиља и первертираног секса. А притом носи ознаку 12, што значи практично да је доступна гледаоцима свих узраста. Међутим, потпуно иста серија емитује се и на програму ХБО канала, али само у касним вечерњим сатима и са ознаком 18 (само за гледаоце старије од те ознаке). Значи ли то да смо ми испредњачили пред свим цивилизацијама, па и оним на Западу, да се гледаоцима без ограничења нуде најскареднији и најогавнији програми? Наравно да не значи, већ само да на одговорним позицијама седе људи који, или немају довољно знања и компетенције да свој посао обављају како ваља, или пак да су толико дрски и безобзирни да за то уопште и не хају.

Други пример спада у ону врсту инцидента које називамо лошом шалом. За дочек православне Нове године пласиран нам је домаћи филм „Пластични Исус”. Да ли је уредник мислио да је у питању заиста филм о Исусу, или је само показао свој смисао за уврнути хумор? Уз то, у најави се тврди да је то једини филм чији је редитељ завршио у затвору због њега! Али то је стара флоскула која је потпуно нетачна. Јер, није завршио у затвору него у војном затвору, пошто се као војник напио и хвалисао да је вређао врховног команданта ЈНА (узгред, која је била једна од најреспектабилнијих армија на свету). Тако је тај, пре свега врло лош филм, нанео ланчано штету читавој југословенској кинематографији, јер су кренуле истраге и чистке у скоро свим филмским центрима. Али о томе другом приликом.

Навео сам само два примера, а могао бих да сачиним читав елаборат о техничким, уредничким и програмским промашајима, иако би то требало да раде људи који су за то (јако добро) плаћени.

Никола Стојановић,

Београд