Neodgovornost na javnom servisu

Obraćam se odgovornim u državnoj televiziji i pozivam ih da svoju dužnost obavljaju znatno ozbiljnije i profesionalnije. Tu uključujem urednike, menadžment, upravni odbor i programski savet. Navešću samo dva od mogućih brojnih primera loše obavljenog posla na Javnom servisu. Prvi primer tiče se određivanja starosne granice kao preporuke da bi se zaštitila mlađa populacija od eventualnih negativnih uticaja. I, gle čuda: mi spadamo u najliberalnija društva na svetu, jer gotovo svi programi, bez obzira na sadržaj, nose oznaku 12 (ne preporučuje se gledaocima ispod te starosne granice). Konkretan primer je serija „Rej Donovan”, koja se emituje u dva termina – najpre u kasnom večernjem (nikada se ne zna kada, jer se to proizvoljno pomera u rasponu od 23.30 pa do jedan posle ponoći) ali se sutradan reprizira u rano popodne. Serija je solidno rađena i zanimljiva, ali prepuna scena beskrajnog nasilja i pervertiranog seksa. A pritom nosi oznaku 12, što znači praktično da je dostupna gledaocima svih uzrasta. Međutim, potpuno ista serija emituje se i na programu HBO kanala, ali samo u kasnim večernjim satima i sa oznakom 18 (samo za gledaoce starije od te oznake). Znači li to da smo mi isprednjačili pred svim civilizacijama, pa i onim na Zapadu, da se gledaocima bez ograničenja nude najskaredniji i najogavniji programi? Naravno da ne znači, već samo da na odgovornim pozicijama sede ljudi koji, ili nemaju dovoljno znanja i kompetencije da svoj posao obavljaju kako valja, ili pak da su toliko drski i bezobzirni da za to uopšte i ne haju.

Drugi primer spada u onu vrstu incidenta koje nazivamo lošom šalom. Za doček pravoslavne Nove godine plasiran nam je domaći film „Plastični Isus”. Da li je urednik mislio da je u pitanju zaista film o Isusu, ili je samo pokazao svoj smisao za uvrnuti humor? Uz to, u najavi se tvrdi da je to jedini film čiji je reditelj završio u zatvoru zbog njega! Ali to je stara floskula koja je potpuno netačna. Jer, nije završio u zatvoru nego u vojnom zatvoru, pošto se kao vojnik napio i hvalisao da je vređao vrhovnog komandanta JNA (uzgred, koja je bila jedna od najrespektabilnijih armija na svetu). Tako je taj, pre svega vrlo loš film, naneo lančano štetu čitavoj jugoslovenskoj kinematografiji, jer su krenule istrage i čistke u skoro svim filmskim centrima. Ali o tome drugom prilikom.

Naveo sam samo dva primera, a mogao bih da sačinim čitav elaborat o tehničkim, uredničkim i programskim promašajima, iako bi to trebalo da rade ljudi koji su za to (jako dobro) plaćeni.

Nikola Stojanović,

Beograd