Рат око „Вудстока”

Пре равно 50 година на једну сеоску фарму у Америци сјатило се пола милиона људи. Иако су хрлили у месташце Бетел како би слушали Хендрикса, Џенис Џоплин или Сантану, сви ти посетиоци, али и сами извођачи на сцени и фестивалски организатори, нису били свесни да творе историју. Тај августовски викенд 1969. године постаће убрзо један од кључних догађаја који су одавно превазишли поље поп културе. Реч је, наравно, о „Вудстоку”, тада највећем концерту на отвореном, а и данас најзначајнијем фестивалу у историји.

Пола века од одржавања фестивала велика годишњица биће обележена на лето. Али, преломни моменат предмет је ових дана мале „драме”. Наиме, јубилеј „Вудстока” ће бити обележен не једним, већ са два велика догађаја!

Публику тако овог лета очекује „Рат `Вудстока`”, како су га неки амерички медији окарактерисали, јер се два фестивала боре да обележе догађај који је одавно ушао у анале истог викенда (16–18. август). И док ће један бити одржан на „историјском” месту, на сеоској фарми у Бетел вудсу, други је заказан нешто даље, тачније двестотинак километара у још једном селу у држави Њујорк – Воткинс глену. Један организује највећа промотерска кућа на свету „Лајв нејшн”, а други један од идејних твораца „Вудстока” Мајкл Ленг.

Ленг је најавио прошле недеље на конференцији за новинаре да ће јубилеј обележити великим концертом, уз тврдњу да је догађај који организује једина „ауторизована прослава”. Али, предухитрили су га челници Уметничког центра „Бетел вудс” у сарадњи са „Лајв нејшном” који су још прошлог месеца најавили своје обележавање значајне годишњице на самом месту где је пре пет деценија одржан „Вудсток”. Наиме, у дну падине, где је пре пола века стало око пола милиона људи, они су већ направили амфитеатар који може да прими свега 15.000 посетилаца и фестивал најавили као музички, културни и друштвени догађај који ће представити наступе младих и еминентних уметника из различитих генерација и жанрова.

Ленгов фестивал публици ће понудити свирке 60 бендова на три сцене, а осим актуелних састава предвиђени су специјално осмишљени наступи којима ће бити одата почаст најзначајнијим тренуцима „Вудстока”. Осим концерата, најављене су и филмске пројекције и уметничке инсталације и то на далеко већем простору од фарме из 1969. године, а крајем фебруара биће познати сви детаљи.

Један од најзначајнијих догађаја, који је, по „Ролингстоуну”, променио рокенрол, одржан је, подсетимо, од 15. до 18. августа пре 50 лета на сеоској фарми у Бетелу, у држави Њујорк. Те 1969. године више од 30 извођача наступило је пред пола милиона посетилаца, који су „окупирали” месташце од свега 3.000 становника, односно фарму Макса Јасгура како би видели и чули Џоан Без, „Блад, свет енд тирс”, Џоа Кокера, „Криденс клирвотер ривајвл”, „Крозби, Стилс, Неш и Јанг”, „Грејтфул дед”, Ричија Хејвенса, Џимија Хендрикса, „Џеферсон ерплејн”, Џенис Џоплин, Карлоса Сантану, „Ху”, Равија Шанкара, састав „Sly and the Family Stone”…

„Вудсток” је био и остао преломни тренутак и врхунац покрета „деца цвећа” шездесетих и контракултуре. Нису били битни само музика и забава, јер је овај фестивал, одржан у време трајања рата у Вијетнаму и јеку проблема са расном нетрпељивошћу у САД, схваћен и као својеврсни антиратни протест и симбол слободе.

„Описати `Вудсток` као `велики прасак` је апсолутно тачно”, речи су Дејвида Крозбија члана састава „Крозби, Стилс, Неш и Јанг”. Карлос Сантана ни данас не заборавља „како је добро звучала музика која се одбијала о тела свих присутних на пољу”, а Џоан Баез је за „Политику” оценила да су „током та три дана сви схватили моћ музике!”