Човечанство пред финансијском и нервном кризом

Свет се суочава са епидемијом менталних болести: на планети данас 700 милиона људи болује од неког нервног поремећаја, упозорио је јуче Светски економски форум (СЕФ) у Давосу. До 2030. године број људи који се суочавају са оваквим проблемом порашће на преко две милијарде, тачније сваки четврти човек на планети. Истовремено, људски свет никада није био задуженији него данас: повериоци у овом тренутку потражују незамисливу суму од 250.000 милијарди долара. Бољи живот за нервно растројену четвртину човечанства из блиске будућности и растуће бреме светских дугова које неће испарити, две су теме из „обичног живота” које су јуче доминирале дебатама Светског економског форума у Давосу.

Прошле године – 10 година од избијања највеће глобалне финансијске кризе од 1945. године – свеколики дугови човечанства порасли су са 238 билиона долара (децембар 2017) на 247 пред нову годину. У истих 12 месеци, број глобалних мултимилијардера удвостручио се у односу на 2008. годину. Упоредо са умножавањем плутократије, расте и број нервно ослабљених широм света. Више од 275 милиона људи лане је стекло дијагнозу анксиозних, у преводу четири одсто становништва света има стрепњу од „будућности, тешко се концентрише, узнемирено је, рве се са упорним лаким главобољама, осећа грчеве у стомаку, лупање срца из чиста мира...” како анксиозност описује СЕФ у својим документима.

Брига за стање душе човечанства стигла је на ред форума у Давосу, између осталог и из два разлога. Наиме, питање је у каквом ће стању бити свет када се суочи са следећом дужничком кризом. Јер по оцени Клауса Шваба, оснивача СЕФ-а, управо тај текући дуг од скоро 250 билиона долара јесте „највећа претња стабилности међународног поретка”. Бил Гејтс, оснивач „Мајкрософта” и мегафилантроп, има сликовит опис за глобално грцање у дуговима: „високозадужени свет подсећа на камион пун нитроглицерина на џомбастом друму”.

Да свет не би још више нервно попустио, што на радном месту, а још више међу млађим нараштајима, глобални бизнис је схватио да је ипак боље спречити него лечити. Наиме, постало је скупо занемаривати душевно стање запослених, омладинаца и других око себе. По процени Светске здравствене организације (СЗО), анксиозности и депресије (лечене и нелечене) коштају сваке године светску привреду 1.000 милијарди долара кроз изгубљену продуктивност.

Са друге стране, истраживања СЕФ-а указују да ће сваки четврти човек на планети током живота барем једном упасти у кризу менталног здравља. А то кошта. Због занемаривања менталног здравља упослених, глобалну економију под ставком „живци” радника, ђака и студената коштаће до 2030. године преко 6.000 милијарди долара, истакли су учесници јучерашње дебате о менталном здрављу човечанства, међу којима је био и британски принц Вилијам. У тој дебати истакнути су потресни подаци да живимо у епохи „све већег гнева међу младима”. Све више депресивних адолесцената на узрасту 12–17 година у Америци, све више усамљене младежи у Европи, Јапану и САД, све више самоповређивања међу девојчицама, насиља међу младим љубавницима у Латинској Америци, као и мањак података о душевним расположењима младих на Истоку света, све упадљивије брине и елиту у Давосу.

„Морамо слушати глас младих. Будућност је њихова”, поново је јуче подсетио Шваб. Будућност, али каква, остаје загонетка. Нема пророка будућности, поручио је јуче у Давосу Џек Ма, оснивач кинеске интернет мегакорпорације „Алибаба”.

У међувремену, у облаку високе политике у Давосу – иначе највишем граду Европе, јуче су своје визије развоја међународних односа представили: јапански премијер Шинзо Абе, Абију Ахмед, нови председник владе Етиопије, немачка канцеларка Ангела Меркел, Венг Ћишен, заменик председника Кине, премијер Италије Ђузепе Конте, као и Џасинда Ардерн, председник владе Новог Зеланда.