Најнеизвеснији сабор Српске православне цркве

Да ли нас очекују још једни „ванредни мајски избори”, овог пута у Српској православној цркви? За сада у СПЦ нико са сигурношћу не може да потврди, али ни да одбаци такав сценарио. Чињеница да данас у Патријаршијском двору у Београду почиње редовно пролећно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, којем први пут из здравствених разлога неће председавати патријарх Павле, отвара такву могућност и наговештава драматичан рад „црквене скупштине”.

Предлог дневног реда који утврђује Свети синод не саопштава се јавно. Сваки архијереј на почетку заседања може да предложи допуну и измену дневног реда, па самим тим и да, евентуално, покрене питање избора новог поглавара српске цркве. Уколико би предлог да се бира нови патријарх добио већину, редовни сабор би привремено прекинуо рад и започео би „изборни”.

Како се незванично сазнаје, митрополит Амфилохије планира да на сабору тражи да се Митрополија београдско-карловачка издели на три епархије, а епископ Хризостом поделу своје Жичке епархије на два дела.

Уколико се за овај предлог изјасни већина, то би значило да ће СПЦ добити још нових епископа, али и да ће доћи до померања постојећих архијереја. У том случају, како се сазнаје, епископ браничевски Игњатије већ је виђен за једну од новоформираних епархија у Београду. Да ли ће у овом померању владика с епархије на епархију, које није у складу са црквеним канонима, покушати да „уклоне” и епископа рашко-призренског Артемија који је због свог бескомпромисног залагања у вези с Косовом и Метохијом многима постао „трн у оку”, остаје да се види.

Познаваоци прилика у цркви истичу да је проблем с поделом београдске митрополије у томе што то не може да се уради без сагласности патријарха Павла који је и надлежан архијереј. Претходних година поглавар СПЦ се противио сваком предлогу поделе Митрополије београдско-карловачка.

Има оних који у Амфилохијевом залагању за оснивање нових епархија и за избор нових епископа виде припрему терена за изборе за новог поглавара СПЦ до којих ће, ако не сада, ипак пре или касније доћи. А тада ће бити важан сваки глас.

Последњих дана поједине црквене делегације су посећивале Његову светост која се од 13. новембра прошле године налази на ВМА. Да ли је разговарано и о његовом повлачењу са патријаршијског трона, није познато. Како се незванично сазнаје, до СПЦ су стизали и одређени сигнали из врха државе да сада није моменат да се отвара питање избора новог патријарха.

„Патријарх је релативно добро, али је тешко рећи да ли може доћи на сабор. Недавно је у истом дану у одвојене посете примио грчког амбасадора и папског нунција са надбискупом Станиславом Хочеваром. На патријархов захтев, разговори су трајали знатно дуже од предвиђених пет минута”, сазнаје се у Патријаршији.

И други извор у Српској патријаршији искључује могућност да се патријарх појави на сабору: „Најлогичније би било да сабору председава митрополит Амфилохије, јер замењује патријарха и председава Синоду, тако да је најупућенији у све црквене ствари о којима треба расправљати”.

Главни секретар Светог синода отац Саво Јовић јуче није хтео да даје никакве изјаве за медије, али је кратко узвратио: „Шта јавност брига ко ће председавати сабору? Епископи ће радити по Уставу СПЦ.”

Члан 61 Устава СПЦ је прилично јасан: „Кад је Патријарх ма због којег узрока привремено спречен да врши своју председничку дужност у Сабору, односно Синоду, замењује га, по његовом овлашћењу, најстарији по производству митрополит члан Сабора, односно Синода, а ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу епископ члан Сабора, односно Синода”.

Најстарији по производству (дужини митрополитског стажа) у сабору је митрополит загребачко-љубљански Јован. Ако се епископи буду држали дословно Устава, то значи да би он, а не митрополит Амфилохије, председавао „црквеној скупштини”. Од тога ко ће председавати сабору умногоме зависи и у ком правцу ће кренути расправа.

Више није никаква тајна да епископи нису сагласни о многим питањима. Због чињенице да поједини архијереји не само што не поштују устаљени вековни поредак у служењу свете литургије, већ и шире нова богословска учења супротна учењу православне цркве и светих отаца, верници страхују да, уколико сабор не буде у стању да реши ове проблеме, може доћи и до раскола.

„Због нагомиланих нерешених питања, ово је за српску цркву један од најочекиванијих али и најнеизвеснији сабор, после оног којем је председавао патријарх Гаврило после повратка из логора Дахау 1946. године”, каже један забринути извор из СПЦ.

Колико ће бити воље и времена да се расправља о озбиљним темама као што су „Равенски документ”, који признаје примат папе, затим о учењима да  је душа смртна, али и тумачењу да „сабор није изнад епископа”, што доводи до праксе да поједини архијереји не поштују одлуке највише црквене власти, такође остаје да се види.

Поједини епископи су и пре сабора почели да се окупљају и разматрају стратегију за наступ на „црквеној скупштини“. Тако су се у Крагујевцу уочи мајског сабора састали епископ шумадијски Јован, епископ жички Хризостом и епископ браничевски Игњатије. „Такво договарање унапред није у духу и пракси цркве. Обичај је да се епископи први пут окупе на почетку сабора и помоле Господу како би вођени Духом светим могли да доносе најбоље одлуке за цркву”, прича један од познавалаца прилика у епископату.