Топ-листа нај школа

Најтраженије средње школе на листама жеља основаца су медицинске и економске, после којих следе трговинске, туристичке, правно-биротехничке школе и гимназије, показује анализа прошлогодишњих листа жеља коју је урадило Министарство просвете. Ранг-листа је утврђена на основу броја слободних места у одређеној школи и броја ученика који су ту школу уписали на једно од прва три места на листи жеља.

Међу 100 најатрактивнијих школа у Србији налази се чак 30 медицинских, 47 економских, трговинских, туристичких, угоститељских и правно-биротехничких школа и 13 гимназија.

На првом месту налази се Медицинска школа у Новом Пазару, за чијих је 150 књижица лане конкурисало чак 1.157 ученика. Угоститељско-туристичка школа из Београда је на другом месту, са 2.150 пријава за 324 места, а на трећем месту ове листе је Административно-биротехничка школа из Ниша, јер је била жеља за 1.264 ученика, а прима само 192 ђака.

– Анализа листе жеља коју су попуњавали основци не изненађује, јер овакве резултате добијамо већ неколико година. Популарност медицинских и економских школа, као и гимназија, туристичких, угоститељских и електротехничких школа, бележи се и у земљама у региону, па и у Европи – каже Радован Живковић, координатор републичке уписне комисије.

Од „уникатних школа”, на листу жеља ученици су најчешће уписивали Фармацеутско-физиотерапеутску школу у Београду, Ваздухопловно-техничку, Школу за негу лепоте, Средњу техничку ПТТ и Зуботехничку школу. Од техничких школа ученици су се најчешће опредељивали за Техничку школу у Неготину, али је она тек на 85. месту по популарности међу осмацима, као и за панчевачку Техничку школу „23. мај” која је на 98. позицији. Најбоље пласирана гимназија у Србији на овој листи је Трећа београдска гимназија и она се налази на 12. месту, после ње је Прва београдска гимназија на 31. месту, а на трећем месту је Пета београдска гимназија која је заузела 59. позицију на листи.

Веселинка Животић, директорка Школе за негу лепоте, објашњава да је прошло време када су се на занат уписивали слабији ђаци и они који не знају шта желе да упишу. На трогодишње смерове за мушког и женског фризера, маникир и педикир, као и четворогодишње занимање сценски шминкер и власуљар, у последње време се уписују одлични и врло добри ђаци. Животићева наглашава да није мали број ђака који настављају школовање на вишим школама или приватним факултетима.

За поједине смерове у Средњој техничкој ПТТ школи доња граница за упис је била изнад 90 поена. У овој школи истичу да већина њихових ђака после четворогодишњег образовања наставља школовање на Високој школи за информационе и комуникационе технологије, као и Високој школи електротехнике и рачунарства, Електротехничком или Саобраћајном факултету.

– Ученичке жеље често нису у складу са потребама тржишта рада и привреде, па ово рангирање показује само интересовање младих, који се често воде трендовима, уписују школе за које се опредељују и њихови вршњаци. Привреда би требало да даје сигнале младима о својим потребама, како би им то био један од критеријума за избор средње школе – сматра Радован Живковић.

Он наводи да се у Европи ради на популаризацији природних наука и технике међу основцима, јер су ове области у последњих 20 година замрле пред најездом економије, бизниса, угоститељства, медицине.

– Министарство се такође труди да популарише природне науке и област технике и зато уводимо нове образовне профиле. Занимања из ове области биће тражена у будућности и верујем да ће средњошколци који се определе за њих лако налазити запослење – каже Живковић.