Протести – поделе нису расколи

Протести суботом добили су на масовности искључиво због ароганције власти и нарочито због изјаве Вучића, која је прелила чашу, да демонстраната може да буде и пет милиона и да то њега уопште не интересује. Ту масу чине углавном људи који имају велику дистанцу у односу на „опозиционе лидере”, али мисле да је приоритетно склонити Вучића са власти.

То не значи да су вредности за које се залажу они који гласају за Вучића различите од вредности за које се залажу они који протестују. Које су то вредности које нас спајају централна је тема овог текста.

Нас грађане, сасвим независно од политичара, за које данас међусобно мислимо различито, да су једни добри, а други лоши, или чак исто – да нико не ваља. Верујем да се сви залажемо за развој и сигурност.

Сигурности нема без суверенитета, то ће рећи државе. Суверенитет – да ли неко мисли да држава није важна? Пре свега очување Косова и Метохије на основу резолуције 1244 СБ УН и Устава Србије. Затим, борба против корупције и криминала.

Помоћ Републици Српској да се очува дејтонски статус. Претпостављање наших интереса страним интересима. Уважавање подршке Русије и Кине као сталних чланица СБ.

Ми данас јесмо подељени око тога како и нарочито ко треба ове вредности да оствари. Али међу нама нема ничег непомирљивог, зато што баштинимо исте вредности, па због тога ове поделе нису расколи. Треба бити веома опрезан према свакоме ко говори о „непремостивим поделама”, „две цивилизације”, „или-или” и слично.

Из тог угла посматрано, текст који су потписали професори и друго наставно особље Филозофског факултета има једну веома спорну реченицу, а односи се на замерку власти да нас не води ка ЕУ и да ствара проблеме у региону.

Србија извесно не ствара проблеме у региону. Сасвим супротно, проблеме нама стварају Приштина, Подгорица, Сарајево, а почесто и Загреб и Скопље. Док залагање за ЕУ не може бити неупитно, дато као аксиом, због тога што је веома спорно да ли се тим путем може остварити одрживи развој (из незадовољства грађана у свим државама ЕУ видимо да је то и за њих велико питање), а сасвим сигурно се не може остварити сигурност, зато што тај пут веома угрожава суверенитет Србије.

Важно је да се на протесту јавно изнесе став о побројаним вредностима и да се покаже да раскола међу грађанима Србије нема, а да ће политичких борби, наравно, бити, као што их је увек и било.

Нарочито је то важно сада, када је очигледно у току појачани притисак Запада на Вучића да обезбеди столицу у УН за тзв. Косово и да затражи измену Резолуције 1244. Тиме би се уједно јасно показало да протести нису инструментализовани од стране западних структура, а то је предуслов да би они грађани који гласају за Вучића пажљивије саслушали захтеве протестаната.

Учешће људи на протесту веома је добро за Србију. За дужи политички процес је важно што су то људи који нису хтели да имају додирних тачака са политиком, а сада су ипак закорачили у те воде.

Разочарање у оне који су до сада држали микрофон на протестима је неминовно и поставља се питање како ће се даље тих неколико десетина хиљада нових млађих људи у политици понашати. Није важно шта слушају у овом тренутку, него да ли ће преузети иницијативу када се суоче са бесмислом говорника у даљем току, а то ће се извесно догодити.

Из реченог следи да није тачно да је Србија судбински подељена. Корисно би било да потписници са факултета изађу у јавност и кажу да ли је од темељних вредности за њих било шта спорно или неприхватљиво. Наравно, најважније је да власт изађе са јасним ставом како мисли да отвори дијалог поводом захтева оних који протестују.

Адвокат