Protesti – podele nisu raskoli

Protesti subotom dobili su na masovnosti isključivo zbog arogancije vlasti i naročito zbog izjave Vučića, koja je prelila čašu, da demonstranata može da bude i pet miliona i da to njega uopšte ne interesuje. Tu masu čine uglavnom ljudi koji imaju veliku distancu u odnosu na „opozicione lidere”, ali misle da je prioritetno skloniti Vučića sa vlasti.

To ne znači da su vrednosti za koje se zalažu oni koji glasaju za Vučića različite od vrednosti za koje se zalažu oni koji protestuju. Koje su to vrednosti koje nas spajaju centralna je tema ovog teksta.

Nas građane, sasvim nezavisno od političara, za koje danas međusobno mislimo različito, da su jedni dobri, a drugi loši, ili čak isto – da niko ne valja. Verujem da se svi zalažemo za razvoj i sigurnost.

Sigurnosti nema bez suvereniteta, to će reći države. Suverenitet – da li neko misli da država nije važna? Pre svega očuvanje Kosova i Metohije na osnovu rezolucije 1244 SB UN i Ustava Srbije. Zatim, borba protiv korupcije i kriminala.

Pomoć Republici Srpskoj da se očuva dejtonski status. Pretpostavljanje naših interesa stranim interesima. Uvažavanje podrške Rusije i Kine kao stalnih članica SB.

Mi danas jesmo podeljeni oko toga kako i naročito ko treba ove vrednosti da ostvari. Ali među nama nema ničeg nepomirljivog, zato što baštinimo iste vrednosti, pa zbog toga ove podele nisu raskoli. Treba biti veoma oprezan prema svakome ko govori o „nepremostivim podelama”, „dve civilizacije”, „ili-ili” i slično.

Iz tog ugla posmatrano, tekst koji su potpisali profesori i drugo nastavno osoblje Filozofskog fakulteta ima jednu veoma spornu rečenicu, a odnosi se na zamerku vlasti da nas ne vodi ka EU i da stvara probleme u regionu.

Srbija izvesno ne stvara probleme u regionu. Sasvim suprotno, probleme nama stvaraju Priština, Podgorica, Sarajevo, a počesto i Zagreb i Skoplje. Dok zalaganje za EU ne može biti neupitno, dato kao aksiom, zbog toga što je veoma sporno da li se tim putem može ostvariti održivi razvoj (iz nezadovoljstva građana u svim državama EU vidimo da je to i za njih veliko pitanje), a sasvim sigurno se ne može ostvariti sigurnost, zato što taj put veoma ugrožava suverenitet Srbije.

Važno je da se na protestu javno iznese stav o pobrojanim vrednostima i da se pokaže da raskola među građanima Srbije nema, a da će političkih borbi, naravno, biti, kao što ih je uvek i bilo.

Naročito je to važno sada, kada je očigledno u toku pojačani pritisak Zapada na Vučića da obezbedi stolicu u UN za tzv. Kosovo i da zatraži izmenu Rezolucije 1244. Time bi se ujedno jasno pokazalo da protesti nisu instrumentalizovani od strane zapadnih struktura, a to je preduslov da bi oni građani koji glasaju za Vučića pažljivije saslušali zahteve protestanata.

Učešće ljudi na protestu veoma je dobro za Srbiju. Za duži politički proces je važno što su to ljudi koji nisu hteli da imaju dodirnih tačaka sa politikom, a sada su ipak zakoračili u te vode.

Razočaranje u one koji su do sada držali mikrofon na protestima je neminovno i postavlja se pitanje kako će se dalje tih nekoliko desetina hiljada novih mlađih ljudi u politici ponašati. Nije važno šta slušaju u ovom trenutku, nego da li će preuzeti inicijativu kada se suoče sa besmislom govornika u daljem toku, a to će se izvesno dogoditi.

Iz rečenog sledi da nije tačno da je Srbija sudbinski podeljena. Korisno bi bilo da potpisnici sa fakulteta izađu u javnost i kažu da li je od temeljnih vrednosti za njih bilo šta sporno ili neprihvatljivo. Naravno, najvažnije je da vlast izađe sa jasnim stavom kako misli da otvori dijalog povodom zahteva onih koji protestuju.

Advokat