Век и по краљице српских бања

Сада давне 1935. године Врњачку Бању је походило 28.000 гостију. У складу са тек донетим Законом о бањама, о категоризацији вила и пансиона, то је било највише посетилаца у односу на друга бањска лечилишта и туристичка места тадашње краљевине.

И данас, осам и по деценија касније, ово место у Рашком округу задржало је епитет српске краљице бања по броју гостију и садржајима које пружа како за опоравак тела тако и одмор.

Туристичка статистика показује да је у периоду од јануара до новембра 2018. Врњачка Бања била шампион по броју ноћења – 663.590 што је за 15 процената више у односу на исти период у 2017. Бању су радо посећивали и гости из иностранства. Чак за 25 процената је повећан број ноћења страних туриста, па се Врњачка Бања налази одмах иза Београда, Новог Сада и Златибора на листи места која странци најчешће посећују у Србији.

Српске Карлове Вари

Почетком 19. века кнез Милош је ангажовао саксонског геолога барона Жигмунда Хердера који је испитујући рудна богатства Србије извршио хемијске анализе изора које су до тада користили само мештани околних села. Тако је почело…

Хердер је закључио да су по саставу изворишта у Врњачкој Бањи слична онима у Карловим Варима, да је вода „пуна киселине угљенове са мало гвожђа” и да је реч о топлој киселој води. Заслуга овог странца је што је даље подстицао локално становништво и управу да се раде каптаже изора, да се до тада мочварно тле у самој вароши, уз две реке исуши, уреде корита…

Требало је да прође још која деценија до почетка систематског коришћења овог природног богатства. Тек 1868. Павле Мутавџић, крушевачки окружни начелник, окупио је групу добротвора и виђенијих људи из околине и формирао „Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима”. То је била уједно прва туристичка организација на Балкану.

Развојем државе и све чешћим вестима о благодетима извора, зидањем вила и пансиона, глас о Врњачкој Бањи почео је да се шири Србијом.

И Јосиф Панчић је био заинтересован за ову бању, у једном раду посветио се анализи вода. Урађене су нове каптаже, а 1883. подигнут је Курсалон. Прво зидано купатило отворено је 1892. године. Тек после Првог светског рата, тачније 1924, граде се павиљон са централним извором и Термоминерално купатило.

У европској породици

У другој половини 20. века, у социјалистичкој Југославији, ово место доживљава процват, а посетилаца је све више. Историјска сведочанства о веку и по бањског лечења посетиоци могу да погледају на изложби у Завичајном музеју смештеном у замку Јована Белимарковића. Како се некад лечило и одмарало сведоче, на пример, књиге гостију, чаше и посуде од тикви којима се пила вода, разгледнице, пожутеле фотографије.

Данас је, према речима председника општине Бобана Ђуровића, Врњачка Бања на добром путу да постане прво место у Србији са изграђеним термама по угледу на европске. Прошле године када је обележен јубилеј 150 година од организованог бављења туризмом, како је рекао у поздравном говору манифестације Меџик најт одржане крајем децембра, Врњачка Бања је постала девета чланица Асоцијације римских европских бања и то као прва изван држава Европске уније.

Током зимских дана у шетњи посетиоци могу да се увере да се ужурбано граде нови, реновирају постојећи хотели. Старе виле се махом налазе на потезу ка извору Слатина док се нове граде по осталим деловима града.

Топла вода и Снежник

Од седам познатих извора минералних вода данас су у употреби четири која се користе у терапијске сврхе: Топла вода, Снежник, Слатина и Језеро. За флаширање као стона минерална вода користе се извори Топла вода и Врњачко врело.

Топли минерални извор (Топла вода) налази се у центру, Снежник је у зони Врњачке реке, Слатина је мало удаљенији и ова вода има најнижу температуру око 14 степени Целзијуса, потом Језеро, извор у парку на половини пута Снежник–Слатина, Бели извор у близини ушћа Липовачког потока у Липовачку реку, Борјак је на око 700 метара од Снежника и Врњачко врело које је на магистралном путу Краљево–Крушевац.

Карневали и фестивали

Током читаве године Променада, Летња позорница, Јапански врт, мостови, платои испред извора места су где се одржавају бројне манифестације. Ове године, примера ради, у августу Фестивал филмског сценарија одржаће се по 45. пут. Врњачки карневал је живописан догађај који окупи више од 200.000 посетилаца и после Гуче и Егзита најмасовнији је туристички садржај у Србији. Само међу учесницима буде више десетина карневалских група из читавог света. Од 2010. године одржавају се Дани великог српског глумца Данила Бате Стојковића, млади последњих година радо долазе на фестивал електронске музике Лове фест…

После шетње, сусрет са историјом

Посетиоци којима није довољно да свакодневно шетају чистом и уређеном Променадом, пију воду, могу у самом месту да погледају цркву посвећену рођењу Пресвете Богородице, занимљиве поставке у завичајном музеју, одмарају на клупама, праве једнодневне излете по околини. На 12 километара од центра Бање је планина Гоч, ту су манастири Жича, Света Петка, Љубостиња.