Богаташи непознатог занимања

Неки од највећих богаташа у Србији су, бар према подацима Републичке пореске управе, људи без занимања. Чак их је трећина избегла да у пореској пријави за годишњи порез на доходак грађана упише посао којим се бави.

На списку „тајанствених” нашао се и највећи порески обвезник за 2007. који је зарадио готово 300 милиона динара (295.773.948,00), што је око 3,7 милиона евра. То практично значи да је он месечно остваривао зараду од око 300.000 евра.

Међу првих 100 пореских обвезника са највишом пријављеном пореском основицом за годишњи порез на доходак грађана – 29 је с непознатим занимањем, потврђују у Пореској управи. Упитани да ли обвезници имају по закону право да буду „дискретни” када је o њиховом занимању реч, порезници одговарају потврдно, додајући да је управи најважније да се поклапају подаци, односно матични бројеви обвезника са његовим пријављеним приходима.

Њих 14 који су се нашли на листи „топ 100 најбогатијих” у Србији није се стидело да призна да су предузетници. А још 14 да су менаџери. „Храброст” да упишу своје занимање имало је и седам дипломираних економиста. Срећу да лане зараде око 1,4 милиона динара, што је више од 116.000 динара месечно колики је заправо био лимит за плаћање годишњег пореза на доходак грађана имало је и 19 директора. Махом челних људи банака, директора подаје и дистрибуције, три адвоката и три инжињера.

У овом опорезивом „друштву” налазе се и странци који су радили у неком представништву у Србији, као и „домаћи” којима се посрећило да послују у неком страном представништву где су месечно зарађивали око 191.000 динара или око 2.300 евра. Укупно – за годину 2,324.640 динара.

Интересантно је и да „јачи пол” убедљиво води на листи „топ 100 најбогатијих”, па се тако на листу успешних пословних људи уписало чак 90 мушкараца и свега 10 жена.

Ове године порезници, на основу поднетих пореских пријава, нису уочили да међу богатима има млађих од 18 година, што је раније био случај. Из података Пореске управе, међутим, не може се извући закључак да је искуство пресудно за добру зараду, нити младост спремност за хазард, јер богаташа има у сваком старосном добу.

Чак 91 порески обвезник прешишао је 30. годину, док је четворо најстаријих закорачило у седму деценију. Од 18 до 30 година има њих пет.

Неписано је правило да највише пореских обвезника долази из Београда, где је регистровано њих 77, у Новом Саду – 12, Крагујевцу – шест и у Нишу пет.

Гледајући по општинама, највише богаташа – 25 живи на Савском венцу, у Старом граду – 11 и седам на Врачару.

Пореској управи је, иначе, за прошлу годину поднето 16.789 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, од чега је највише у Београду – 11.836, а најмање у Крагујевцу – 865. У Нишу је пријаве поднело 1.006, док је у Новом Саду регистровано око 3.082 оних који су „уболи” добро плаћен посао.

Висина пореских обавеза за годишњи порез на доходак грађана за 2007. годину биће утврђена тек након доношења и уручења решења пореским обвезницима, кажу у Пореској управи.

Имена „моћних” српских порезника остала су и ове године далеко од ува јавности. Она се могу саопштити само уколико имућни за то порезницима дају зелено светло. У супротном, то остаје тајна којом се штити интегритет и безбедност оног ко се нашао на листи имућних.