Портири траженији од лекара

Диплома средње школе најтраженија је на тржишту рада, сведочи уједињена анализа Националне службе за запошљавање и сајта „Инфостуд”. Статистички посматрано, већа је шанса да посао пронађе кувар, фризер или магационер, него лекар, фармацеут или правник. Наиме, званичне бројке Националне службе за запошљавање говоре да су током претходне године послодавци тражили 7.046 продаваца и само 310 доктора медицине, 7.046 чистача и свега 314 правника, 2.472 портира и тек 490 економиста... Иако звучи парадоксално, најмању шансу да пронађу посао имали су – доктори наука. Наиме, у протеклој години послодавци у Србији су преко бироа за запошљавање тражили само девет доктора економских наука, шест доктора правних наука, три доктора друштвено-хуманистичких наука, два доктора психологије и два доктора филологије.

Поглед у списак тражених занимања руши и све митове о професијама које су отишле у прошлост. Јер, послодавци су током протекле године тражили и 476 пакера, 1.692 бравара, 1.326 магационера...

– Највише шанси за запослење у претходној години имали су фризери, кувари, месари, магационери и возачи. У готово 60 одсто огласа послодавци су тражили кандидате са средњом стручном спремом. С друге стране, више од половине кандидата имало је високу стручну спрему. Мислим да те бројке одлично скицирају реалност, у којој су генерације деце одгајане с причом „учи школу”, а на занат се гледало са ниподаштавањем. Зато су занатлије свих профила постале најтраженије на тржишту рада. Кувари и посластичари зарађују барем две просечне српске плате, а због високе потражње и добрих зарада у земљама региона, угоститељи и конобари су постали траженији од лекара и економиста. Возачи су пет пута више плаћени у Европи него у Србији, па не чуди процена да нашој земљи недостаје око 5.000 возача аутобуса. Посебан проблем је медицинска струка, јер се стиче утисак да лекаре и медицинске сестре школујемо за „извоз”. Наиме, свега два-три одсто послодавца тражи лекаре, а Лекарска комора Србије годишње у просеку изда 750 сертификата добре праксе који омогућавају рад у иностранству – прича Милош Турински из „Инфостуда”.

На питање која је најтраженија факултетска диплома, наш саговорник без оклевања одговара – програмери информационих технологија.

– Најтраженији су ИТ програмери, који имају (преко) три године искуства, а то су јава дивелопер, јава скрипт дивелопер и нет дивелопер. Процене говоре да у овом моменту Србији недостаје око 15.000 ИТ програмера, а основни узрок њиховог дефицита је чињеница да је ИТ младо занимање. С једне стране, нема толико школованих кадрова, а са друге стране, тржиште се нагло развило. Када смо 2017. године радили истраживање, чак 95 одсто ИТ компанија рекло нам је да не могу да пронађу квалитетан програмерски кадар. Због тога је Влада Србије започела процес преквалификације за посао у ИТ сектору – истиче наш саговорник.

О високој стопи незапослености сведочи и податак да је на 42.059 огласа за посао конкурисао чак 213.221 кандидат. Анализа „Инфостуда” говори да за један посао у просеку конкурише 59 кандидата, а расте број послодаваца који као предуслов за конкурисање траже познавање страног језика. Наиме, њих више од 10.000 тражило је познавање енглеског, немачког или мађарског језика. Занимљиво је да су у скоро седам одсто објављених огласа послодавци означили да се на њих могу пријавити и особе са инвалидитетом.

Статистика Националне службе за запошљавање сведочи да су током протекле године објављена 87.743 огласа за посао. Највише послодаваца тражило је раднике средње стручне спреме, пре свега продавце, зидаре, тесаре, армираче, портире, браваре, ауто-механичаре, месаре, куваре и возаче. Велико интересовање владало је и за раднике угоститељске струке – конобаре и куваре. Кад је реч о факултетским дипломама, послодавци су највише тражили економисте, правнике, грађевинске и машинске инжењере и фармацеуте.

Они подсећају да је изменама закона од 2009. године престала да важи обавеза пријављивања сваког слободног радног места од стране послодавца, због чега НСЗ не располаже подацима о укупној потражњи на тржишту рада.