Сјеници неопходна топлана

Када сам пре 35 година, као млад инжењер, у сјеничком локалном листу „Јединство” писао фељтон „Енергетски понтенцијали Сјеничко-пештерске висоравни”, а нешто касније исечке из њега објавио у „Политици” и НИН-у, ни на крај памети ми није било да ће од тада проћи толико времена, а да се од предлога из тог фељтона неће остварити готово ништа.

У фељтону сам описао климатске услове који владају на Сјеничко-пештерској висоравни и навео да овде зиме трају по шест месеци, да се сама Сјеница простире на надморској висини од 1.050 метара, да су регистроване температуре крећу и до минус 39 степени (ових дана регистрована је температура од минус 23) и да у граду зими постоји огромно загађење ваздуха због енормне потрошње угља за грејање кућа и рад бројних котларница.

Главна тема у фељтону била је – како искористити огромне резерве мрког угља које поседује Угљени басен Штаваљ. Предложио сам да тадашња држава Југославија одвоји средства и сагради термоелектрану снаге 200 МW, за коју би, према расположивим подацима, било довољно угља за рад наредних стотину година.

За изградњу једног оваквог објекта потребно је уложити око 500 милиона долара, а исти би могао да запосли око 1.000 радника, што би за саму општину Сјеница, која броји око 36.000 становника, било велика финансијска инјекција у наредних стотину година. Поред изградње саме ТЕ, у истом програму би требало обухватити и проширење капацитета самог Рудника угља Штаваљ и његову модернизацију.

У самој Сјеници, у Управи Рудника и у Министарству енергетике Србије, тренутно постоје размишљања да је дошло време за изградњу једног оваквог објекта. Међутим, пошто је реч о великом финансијском подухвату, за шта Србија тренутно нема пара, предлаже се да се цео посао повери неком иностраном инвеститору, где се најчешће помињу Чеси, Кинези и Турци. У самој Сјеници појавио се још један проблем везан за загађење, па се садашњи челници града често и супротстављају идеји градње ТЕ или, у крајњем случају, говоре да је треба градити што даље од Сјенице, па с тим у вези предлажу да се она сагради у Грбовској клисури, између села Штаваљ и Ступ, која су од Сјенице удаљена око 15 км. Сматрам да овај предлог локације будуће ТЕ није добар. Прво, са становишта њеног растојања од самог града, јер је реч о великом растојању, због којег је потребно уложити много новца за топловод. Друго, губици топлотне енергије од ТЕ до града биће велики. Треће, предложена локација будуће ТЕ у Грбовића клисури, са становишта руже ветрова, врло је неповољна, па би ТЕ озбиљно угрозила живот седам српских села – Штаваљ, Ступ, Распоганче, Весковиће, Кокошиће, Кнежевац и Брњицу – која се налазе на растојању од по један до три километра од локације ТЕ, а ружа ветрова је таква да би сав изгорели отпад падао на простор ових села, која су житница Пештери. Четврто, предложена локација будуће ТЕ неповољна је и са становишта набавке и акумулацији воде за рад ТЕ, јер у Грбовској клисури нема ниједне сталне реке. Пето, одржавање будуће ТЕ биће скупо због велике удаљености од града и транспорта радника и материјала.

Предлажем да се будућа ТЕ, снаге 200 МW, сагради на реци Вапи, на локацији порушене Ракоњске (Беглучке) воденице, на растојању пет километара од Сјенице, непосредно иза Војног аеродрома Дубиње, испод села Вишњице. Ова локација задовољила би свих пет наведених критеријума: много је мање растојање до града, што би било уштеда при градњи, а касније при експлоатацији; били би мањи губици топлотне енергије у топловоду у радном режиму; повољна је ружа ветрова, јер ветар дува узводно коритом реке Вапе ка изворишту у селу Градац и благо би сметао само том селу; захват воде за потребе ТЕ могао би се направити директно са Вапе, преко воденичког јаза, или акумулацијом у долини Беланског потока. За предложену локацију ТЕ код Ракоњске воденице битно је навести и да се главна налазишта угља рудника налазе на простору Мравин Поља, на три километра северно од реке Вапе, на надморској висини од око 1.200 метара, а дубина главних налазишта угља креће се на око 400 метара, па би се транспорт угља од налазишта до ТЕ (надморска висина 1.000 м) могао одвијати и подземно.

Дипл. инж. ел.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа