Отежани услови рада у трећини српских села

Више од 1.800 српских села и засеока, у близини великих па чак и развијених градова, налази се у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди.

Ову информацију доноси нови правилник који је недавно усвојило Министарство пољопривреде и који ће бити на снази наредне три године. Реч о подручјима у којима због природних, социјалних или законских ограничења не постоје услови за интензиван развој пољопривредне производње.

Може се видети да постоји неколико критеријума по којим су општине у Србији, и села која их окружују, сврстане у ову категорију. Како се наводи у тексту правилника, који је почео да се примењује 1. јануара ове године, потребно је да задовоље бар један од прописаних услова. Рецимо, да се налазе у планинским подручјима (на просечној надморској висини од 500 и више метара) или у границама националних паркова. Последњи је да су још 2014. године, на основу посебне уредбе, сврстане у категорију девастираних подручја. На том списку налази се 19 локалних самоуправа чији је степен развијености испод 50 одсто републичког просека.

Неке од њих су: Бела Паланка, Босилеград, Владичин Хан али и Голубац, Житорађа, Куршумлија, Лебане, Сурдулица, Тутин…

Интересантно је да је у правилнику из 2010. године у евиденцији било тридесетак општина и градова мање него сада. У међувремену, неке од њих изгубиле су овај статус, али су је добиле неке нове локалне самоуправе и села која им припадају.

Бранислав Вељковић, саветник за координацију фондова за рурални развој у Министарству пољопривреде, објашњава да су раније, па тако и у правилнику из 2010. године, постојали другачији критеријуми за одређивање ових подручја. Због тога је, каже, много мање насељених места имало овај статус који пољопривредницима доноси повластице приликом расподеле подстицаја из националног буџета али и из ИПАРД-а.

– Сматрали смо да није фер да се као критеријум за отежане услове рада узима само број запослених на 1.000 становника на нивоу општина. Јер, постоје многа подручја у којима због природних услова није могућа интензивна производња. Сада постоји више критеријума па је направљен и много шири обухват. Тако да се у зонама отежаних услова рада у пољопривреди налази готово трећина насељених места у Србији – каже Вељковић. Истиче да су сви подаци провериви и да су добијени од Републичког геодетског завода. Свако село је мапирано али постоји још простора за напредак.

– Циљ је да као у Европској унији и Србија добије статус за сваку појединачну парцелу на основу нагиба, квалитета земљишта и многих других критеријума. Ово јесте тежак посао али бисмо онда могли да имамо податак практично за свако пољопривредно газдинство.

Он објашњава да је то важно јер домаћи прописи омогућавају пољопривредницима из ових подручја да добију 65 одсто повраћаја субвенције.

– У случају ИПАРД фондова услови су још бољи за такозвана рурална подручја. Пољопривредници из планинских места добијају повраћај од 70 одсто, док сви остали, који привређују у отежаним условима, имају додатне бодове приликом рангирања – истиче Бранислав Вељковић.