Америка заоштрава рат против „Хуавеја”

Америчко министарство правде подигло је оптужницу против „Хуавеја” и његове финансијске директорке Менг Ванжоу у којој се тврди да је ова кинеска компанија десет година вршила индустријску шпијунажу, ометала кривичну истрагу и кршила економске санкције Ирану.

Двострука оптужница кулминација је свеобухватне и прилично агресивне кампање САД да овој и другим кинеским компанијама онемогући учешће у развоју пете генерације мобилних мрежа (5Г). Ова инфраструктура представљаће „централни нервни систем” паметних градова будућности и због тога се борба за технолошки примат све чешће представља као нова трка у наоружању, она у којој ће победник приграбити највећи део економске, обавештајне и војне моћи у овом веку.

Оптужница је, оцењују аналитичари, прва битка у том рату. Обелодањена је прекјуче у осетљивом тренутку, јер данас у САД стиже висока кинеска делегација на нову рунду трговинских преговора. Иако Вашингтон тврди да случај „Хуавеј” нема везе са преговорима, део оптужнице који се односи на индустријску шпијунажу у сржи је кинеско-америчког трговинског рата. Страх да ће истрага одложити дуго чекани споразум осетио се и на азијским берзама које су јуче биле у паду.

У исто време, Канади је стигао званични захтев Вашингтона да изручи директорку Менг из кућног притвора у Ванкуверу. Кина је јуче позвала САД да повуку захтев за изручење, да прекину „неразуман обрачун” с компанијом „Хуавеј” и да третирају кинеске фирме „поштено и праведно”, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Кине које преноси Ројтерс.

Вашингтон одавно износи сумње да „Хуавеј” ради у корист глобалних амбиција Пекинга и да поткопава америчке интересе, док код савезника упорно ургира да му се не сме дозволити да гради 5Г мрежу јер наводно због блискости с кинеском владом представља безбедносни ризик.

Директор ФБИ Кристофер Реј, који је јуче са шефовима других владиних агенција стајао иза в. д. државног тужиоца Метјуа Витакера када је објавио оптужницу, рекао је да компаније попут „Хуавеја” представљају двоструку претњу – и економској и националној безбедности. Витакер је рекао да је он засновао ширење по свету „на лажима и обманама”, а због његове опаске да су криминалне активности „ишле све до врха”, медији спекулишу да је можда оптужен и отац Менгове Рен Женге, бивши војни официр и члан комунистичке партије.

У оптужници која се заснива на интерним имејловима описана је завера „Хуавеја” да од конкурентског америчког „Ти мобајла” украде опрему за тестирање смартфона, што је у вези са парницом коју је ова америчка фирма водила против „Хуавеја” 2014 (проглашен је кривим 2017. и нагодио се). Из мејлова се сазнало да је компанија предвидела бонусе за запослене који успеју да прибаве детаље о овом роботском систему.

С друге стране, преписка директорке Менг, која је у децембру на захтев САД ухапшена у Канади, наводно открива да је она организовала сложену превару банака како би „Хуавеју” омогућила да профитира изврдавајући санкције према Ирану. „Хуавеј” је оптужен и да је покушавао да омете истрагу о кршењу санкција уништавајући доказе и склањајући кључне запослене из САД да не би били позвани као сведоци.

Правна драма се сада сели у Канаду, чија влада има 30 дана да одлучи о захтеву за изручење Менгове. Од њеног хапшења у Кини су притворена двојица Канађана, а мушкарцу који је био осуђен на 15 година затвора казна је у поновљеном поступку преиначена у доживотну, што је протумачено као притисак на Отаву да не изручује Кинескињу.

Влада Џастина Трудоа раније је упозорила да неће изручити Менгову уколико буде изгледало да је захтев упућен из политичких разлога. Доналд Трамп је још једном показао непоштовање према владавини права када је после њеног хапшења рекао да би могао да употреби овај случај да ојача америчку позицију у предстојећим преговорима и да ће „интервенисати ако буде сматрао да треба”. У недељу је Трудо сменио канадског амбасадора у Пекингу након инсинуација да је случај ухапшене директорке „Хуавеја” политички и да ће Канада можда удовољити захтевима Пекинга да је врати кући.

У новој бици у захукталом технолошком рату, у наредним седмицама очекује се да Бела кућа изда извршну уредбу коју спрема месецима, а која би практично забранила америчким компанијама да користе кинеску опрему у кључним телекомуникационим мрежама (до сада је забрањена само у владиним установама).