Како живи Босанац у Шведској

Шведска је одувек важила за земљу идеалну за становање, а како у њој изгледа живот једног Балканца види се из приче некадашњег становника Босне и Херцеговине. Ради се о човеку који је у ову скандинавску земљу отишао пре две деценије и где тренутно ради у приватној фирми која се бави производном делатношћу у маркетингу. Он је причао како изгледа живот у Шведској где му је радно време осам радних сати на шта још долази пола сата или сат за ручак, неплаћено.

– Значи, тамо сам девет сати, од којих је осам плаћено. Радим од 7-16, а сваки минут пре и после је плаћен пута 1.25 јер се рачуна као прековремено. Плата је у просеку 2.800 евра, мада и то доста варира зависно од искуства. Почетна је око 2.000 евра. На овај износ иде 30% пореза, који иде држави и од ког се све финансира – од полиције, војске, преко болница, вртића, школа, развоја градова...  

Када је реч о квалитету и трошковима живота, они много зависе од тога у ком типу објекта се живи.

– Сви млађи људи живе у становима, а све породице са децом у кућама. Наравно, има изузетака, али тако је најпрактичније. Да би се живело, двоје морају да раде пуно радно време. Могло би се рећи да на станарину/кућу иде 25% примања, значи неких 800-1.400 евра. Сви објекти се узимају на кредит, где можеш да изабереш мало вишу фиксну камату на рецимо 10 година или клизну камату која тренутно износи 1.6%.

Када је реч о трошковима за режије, на струју за кућу као што је његова (100 квадрата) троши се 60 евра, хладна вода кошта 15 евра, а грејање и топла вода око 150 евра месечно. Фиксни телефон се не користи уопште, углавном сви имају мобилне телефоне, чији рачуни износе 25 евра фиксно, за којих можеш да причаш, шаљеш поруке и користиш 5 гигабајта интернета.

За храну троши отприлике 500 евра месечно, с тим да све више људи купује само еко храну, а она је доста скупља. Хлеб кошта два евра, литар млека један евро, црвено месо је најскупље, и до 30 евра за килограм, док пилетина кошта 8 евра килограм.

– Колико остаје од плате се не може рећи, јер све породице имају децу која имају разне спортске активности. Деца од пет година па надаље иду често на по два спорта недељно, значи четири тренинга. Све то варира, али уопштено рецимо да оне праве штедише са просечним платама, који живе у стану, могу да уштеде и једну целу плату, значи око 2.000 евра. Са друге стране породице са децом које живе у кућама могу да се задовоље са 500 евра.

Што се тиче осталих трошкова, вртић кошта 80 евра, и све улази у цену, а дете је тамо десет сати.

– Школа је бесплатна, а храна и све што је потребно се финансира од државе тј. од нашег пореза од 30%. Аутомобил на кредит кошта у просеку 300-400 евра на седам година. Сад причам о мало већим караванима, јер се то највише купује. Говоримо о новим аутомобилима, наравно. Половни опет варирају много.

Редован годишњи одмор у Шведској је укупно пет недеља, где послодавац мора одобрити четири недеље одједном ако то радник жели. У просеку се могу „зарадити” још три од прековременог рада. Сваки минут који особа ради накнадно иде у салдо сати и тако се прикупи још која недеља. Тих пет недеља је плаћено нормално, као да се ради.

Када је реч о родитељству, радник који добије дете има право на 420 слободних плаћених дана, који се могу поделити са супругом како желите. Али има још једна занимљива рачуница, преноси његову причу магазин Бука.

– У недељи има седам дана. Ти можеш да узмеш плаћено од 1-7 дана и од тога зависи колико дуго можеш бити са дететом. Ако други родитељ има добра примања може се узимати мањи број дана, рецимо три дана, и онда када поделиш 420 са три добијеш 140 недеља. То је скоро три године и нико ти то не може одбити по закону када је дете у питању.