Колико пекаре кошта бела векна

Влада Србије није продужила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Типа 500” која је одређивала максималну цену векне од 46 динара. Тако је јуче престала да важи одлука донета још 2010. године, због које је Европска комисија често имала примедбе јер је то било административно регулисање цене неког производа. Како је за „Политику” изјавио Расим Љајић, министар трговине, не очекује повећање цене хлеба, јер и данас у продавницама има хлеба који се продаје за 30 или 40 динара по векни.

– Уколико ово произвођачи искористе или дође до било каквих поремећаја на тржишту, спремни смо да уредбу вратимо – изјавио је Љајић.

Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб. За овом векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем.

Интегрални хлеб конзумира тек 8,2 одсто анкетираних одраслих и само 3,5 одсто деце, показало је истраживање о навикама у исхрани грађана спроведеног прошле године. Према овом истраживању, здравије житарице чешће бирају жене које живе у градовима, вишег и високог образовања, као и становници Београда и они који највише зарађују. Удружење „Житоунија” било је један од иницијатора укидања ове мере за коју, како су рекли, више није постојала економска оправданост.

Здравко Шајатовић, председник овог удружења, не очекује да може да дође до поремећаја на тржишту јер је у Србији, према подацима Министарства пољопривреде, регистровано 3.000 произвођача хлеба. Колико њих реално кошта векна белог хлеба? Он каже да је учешће брашна у производњи белог хлеба свега 30 одсто што за пекаре у овом тренутку значи трошак од девет динара. Остали издаци су енергија, адитиви, радна снага, транспорт...

– Конкуренција је велика међу произвођачима. Имамо информације са терена да се векна из индустријских погона, у неким градовима Србије, продаје и за 22 или 27 динара. Јасно је да ту нема зараде. Ако је и има, она је скромна. Пекари то надомешћују кроз цене специјалних врста хлебова и пецива које нису биле под контролом – каже Шајатовић. Још неки од разлога због којих хлеб не би требало да поскупи су довољне количине пшеница и брашна на домаћем тржишту.

Пшеница је рекордно родила и без обзира на нешто слабији квалитет има је доста и за домаће потреба и за извоз. Иста ситуација је, додаје, и са брашном. Он наглашава да закон о трговини прописује да се привремене мере могу доносити само када постоји озбиљан поремећај на тржишту.

– То сада није случај. Те 2010. године увођење мере било је оправдано јер је заиста претила опасност да цена векне достигне 50 динара. Зато се држава и одлучила да цену белог хлеба пропише на 46 динара и ограничи укупну максималну маржу на 8,1 одсто у односу на произвођачку цену – каже Шајатовић.

Према Уредби о социјалном хлебу, која је последњи пут, пре укидања, објављена у августу прошле године, наведено је да је произвођачка цена хлеба 38,68 динара по векни. Произвођачи су били у обавези да произведу и ставе у промет најмање 30 одсто белог хлеба у односу на укупну дневну производњу.

Наш саговорник наглашава да је овакво ограничавање било апсурдно јер је било произвођача који су имали већу потражњу за полубелим хлебом који је нутритивно здравији, а притом држава није прописала његово учешће у производњи.

– Наше мишљење је да хлеб не треба прогласити за социјалну категорију. Ако и јесте за део становништва онда мере треба да доноси ресорно министарство, које се бави социјалном заштитом а не да, као до сада, све иде на терет привреде – каже он. Представник „Житоуније” истиче да ниједна од држава у окружењу не ограничава цену хлеба који је, по њиховим информацијама, најјефтинији у Србији и Македонији. У Хрватској је двоструко скупљи а у Словенији чак четири пута.