Латиноамерички Мајдан у Каракасу

Сједињене Америчке Државе су предузимале много војних интервенција у рушењу председеника и влада других земаља: од Ирака, СР Југославије, Либије, Сирије... О организовању државних удара да и не говоримо. Али је Мадуро, обраћајући се америчким грађанима, подсетио на највећу прошловековну америчку кланицу, тражећи од њих да спрече „Вијетнам у Латинској Америци”.

То што је Мадуро рекао да је уверен да је на „правој страни историје” неће имати неки значајан ефекат, пошто га његови противници у свету означавају као диктатора. А диктатори нису добри према свом народу, па је сасвим легитимно „скинути их”. „Квака” у закључивању, која и дан-данас функционише и олакшава посао светском инетрвенционизму, гласи да се не поставља питање зашто је дозвољено да те „филантропске”државе приликом ослобађања народа од диктатора – сатру и народ и земљу. Одговор лежи у чињеници да они имају своје политичке или финансијске интересе и да народ који има таквог „диктатора” заслужује управо такав третман: санкције, глад, изнуривање, тровање осиромашеним уранијимом – и да једино они имају право да то све на њему примене. Зато је Мадуро одмах показао да му је војска најбољи пријатељ.

НОВИ ЈАЦЕК Разлика између два Мајдана је у томе што су проток од пет година и чињеница да се амерички председник бори против „дубоке државе” довели до тога да за улогу САД сазнајемо, уместо преко прислушкиваних телефонских разовора – из америчке штампе. У Украјини је помоћница државног секретара за Европу и Евроазију Викторија Нуланд експлицитним речником америчког амбасадору у Кијеву морала да ослободи скрупула шта ће о америчкој улози мислити ЕУ. И да је Јацек (Аресениј Јацењук) сасвим подобан за новог премијера.

Сада је лепо „Вол стрит џурнал” објавио да је у ноћи са уторка на среду амерички потредседник Мајк Пенс телефоном разговарао с венецуеланским председником скупштине Хуаном Гваидом. Ново лице боливарске револуције, млади Гваидо, сутрадан се прогласио прелазним председником. Даље је све историја. Која се понавља.

РАКЕТЕ НА КУЋНОМ ПРАГУ Да ли је онда реално очекивати да ће се ЕУ побунити против постављања америчких ракета на њеној територији, које ће изазвати руски одговор? Трамп је најавио да жели нови договор с Русима након што су САД изашле из Споразума о ракетама средњег и кратког домета. Да ли је суштина у томе што Руси нису добро представили могућности „мистериозне” ракете и да ли она заиста „прелеће” дозвољених 500 километара или подбацује 20? Или је суштина у нечем другом? Иако се европским лидерима углавном „коса диже на глави” од још једног Трамповог изласка из споразума, реакције се крежу од оних да би требало још разговарати, сачекати, до оне да је лопта сада у руском дворишту.

Иако је лобирала да се на њеној територији успостави америчка стална војна база, под именом „Форт Трамп”, сада из Пољске стижу контрадикторне информације. Званична Варшава не би желела да на њеној територији буде постављено америчко нуклеарно оружје, најновија је вест из Министарства спољних послова, која је уследила после објављивања првог дела интервјуа министра спољних послова Јацека Чапутовича немачком „Шпиглу”. Он је рекао да је размештање америчких трупа и нуклеарног оружја у интересу Европе – и није искључио такав исход јер „Русија разуме једино језик силе”. Међутим, Министарство је јуче категорично одбацило те тврдње и навело да министар Чапутович то није могао да каже, јер Пољска није за то да на њеној територији буду размештене америчке нуклеарне ракете. Да ли је ово најава Вијетнама у Европи?

ХАОС У НАЈАВИ Тереза Меј има још две недеље да издејствује неке уступке од Брисела, када би требало да евентуални ревидирани споразум о брегзиту 13. фебруара представи парламенту. Ако Велика Британија уопште жели уређени излазак из ЕУ, мораће у Бриселу да обезбеди правнообавезујуће измене. Тамо нису распложени за отварање договореног пакета, а крај марта, када ступа на снагу разлаз, практично је на дохват руке. Оно што је Меј договорила с ЕУ парламент је одбио, али јој је указао поверење да се даље договара. Британска премијерка сматра да њен споразум може да добије подршку парламента уколико се ублажи забринутост око спорне одредбе о ирској граници. Гранична мера, позната као заштитни механизам, задржала би Британију у царинској унији са ЕУ, како би се уклонила потреба за проверама дуж границе између Северне Ирске и Ирске након што Британија напусти блок. Умерене присталице брегзита не желе да Северна Ирска остане у другачијој царинској вези са ЕУ од остатка Британије, а најзагриженији заговорници изласка не пристају да Британија на неодређено време остане везана трговинским правилима Уније. „Неуређен” разлаз оставља отвореним све могућности.