"Батшева" отвара Битеф

Велики израелски плесни ансамбл "Батшева" отвориће вечерас у Сава центру 41. Битеф представом "Три" у кореографији Охада Нахарина. Најновије Нахариново остварење има три дела - Bellus, Humus и Secus. Bellus, први одељак, урађен је према Глен Гулдовом снимку Бахових Голдберг варијација и представља истраживање тишине између музичких нота.
Humus, други комад, је за плесачице и састоји се од збирке кратких сегмената. У последњем одељку Secus учествује цела трупа у свом пуном сјају. Наизглед произвољним покретом, плесачи испитују своје индивидуалне границе и стварају моћну композицију снаге, брзине и страсти. Представа "Три" траје 70 минута и изводи је 17 плесача а премијерно је изведена у фебруару 2005. године у Тел Авиву.

"Батшева денс компанија" из Тел Авива се састоји од страсних људи чији је заједнички задатак да постигну што више у уметности и оснаже заједничке људске вредности кроз моћ стваралаштва. Уметнички интегритет и новаторство "Батшеве" донели су ансамблу глас једне од најинспиративнијих и најтраженијих трупа - правог предводника на планетарној мапи извођачких уметности. Са више од 200 годишњих представа у Израелу и иностранству, "Батшева" се поноси тиме што је сматрају водећим израелским амбасадором.

Откако су је 1964. године основали Марта Грахам и бароница Батшева Де Ротшилд, "Батшева" је постала један од најутицајнијих узора у Израелу. Именовање Охада Нахарина за уметничког директора 1990. године означило је почетак новог доба за трупу.

Ансамбл "Батшева" предвођен Охадом Нахарином последњих година примењује технику гага у трупи. Гага је језик покрета на основу којег "Батшева" вежба, док се раније вежбало на балетском језику. Гага подстиче чулну свест и коришћење маште, агилности, гипкости и делотворности покрета. Задатак плесача је да буде проналазач покрета, а не само извођач. Сваки плесач постаје веома префињен тумач, али и стваралац.

Охад Нахарин открио је у како је дошао до гага технике:

- Пре више од 20 година тешко сам повредио кичму, поломио дискус, па ми је лева нога била паралисана и мислио сам да нећу моћи да плешем. Имао сам озбиљну операцију, али сам се већ бавио кореографијом па су ми током опоравка биле потребне две ствари: да натерам своје тело да се мало креће и да будем у стању да другима дам кључеве за начин на који се креће у мом раду. То проналажење кључева за мене и моје плесаче приморало ме је да се позабавим својим слабим странама и ефикасношћу покрета. Развио сам свест о томе како да пронађем где ме у мом телу не боли и где у свом телу имам неискоришћене мишиће, неискоришћен покрет. Открио сам своју експлозивну моћ, ефикасност покрета. Почео сам стварно да бивам у стању да повећам задовољство и бол, напор и радост. Истовремено ми је било потребно да то артикулишем, јер сам морао то да дам и себи и другима. Тако је то постало језик и метод.

- То је једно, а онда сам, пре десетак година, готово из вица, почео да се срећем са групом неплесача, радника у трупи "Батшеве" који нису плесачи, а желели су да плешу, прича Нахарин. - Тако сам почео два јутра недељно да се налазим са групом од њих петоро. На тим сусретима са неплесачима врло брзо сам научио много о кретању, навикама у кретању, свим стварима које сам већ описао, али у новом светлу јер нико од њих није имао амбиција да изађе на позорницу. Хтели су само да се осећају боље, да се боље крећу и ојачају. Тада је гага постало нешто што није имало никакве везе са извођачким уметностима, него само са одржавањем тела. Лечењем властитог тела, проналажењем задовољства и радости у кретању, без икакве везе с амбицијом да се буде на позорници. То је постало врло важна ствар у мом животу - рад са неплесачима. Данас се срећемо са стотинама неплесача који долазе на часове гага, каже Охад Нахарин.

Охад Нахарин је учио музику пре него што је почео да плеше, па често сарађује у компоновању музике за своја дела. Француска влада је 1998. године Нахарину доделила звање Витеза реда уметности и књижевности. Нахарин је 1991. године постао амерички држављанин.