Припремамо се за рат

Венецуела никада неће признати независност Косова. Оно је историјски део Србије, као што је Крим историјски део Русије. Венецуела је у свим међународним организацијама увек била на страни Србије. Исто тако је Србија на нашој страни, каже у разговору за „Политику” Дија Надер де ел Андари, отправница послова амбасаде Боливарске Републике Венецуеле, коментаришући подршку коју је самопроглашеном председнику Хуану Гваиду пружио Беџет Пацоли, косовски министар спољних послова, изражавајући наду да ће нова власт признати Косово.

Уз подршку Вашингтона, тридесетпетогодишњи председник парламента се претпрошле недеље прогласио за председника Венецуеле, иако није учествовао на председничким изборима. Земља се нашла у дубокој кризи, подељена између оних који подржавају актуелног председника Николаса Мадура и оних који су за Гваидa и траже нове изборе. Све је више оних који страхују од могуће војне интервенције Вашингтона и последица које би она могла имати.

Да ли страхујете од војне интервенције?

Могуће је да Вашингтон неће интервенисати на директан начин већ ће се сакрити иза Колумбије и Бразила.

Дакле, те земље би могле да ангажују војску?

Да, и имаће подршку САД. Када је Уго Чавез победио на изборима 1999, САД су милитаризовале Колумбију и поставиле седам својих војних база у тој земљи.

Амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је у својој свесци написао да ће послати пет хиљада војника у Колумбију. Да ли вас то плаши?

Неки се плаше рата. Ја сам то преживела у Либану. Наравно да боли када наш народ умире. Али вреди за одбрану отаџбине. Они могу поставити својих пет хиљада војника, али ми имамо начин да се одбранимо, имамо милион припадника милиције (то нису професионални војници, већ грађани који су прошли војну обуку и спремни су да помогну Боливарским националним оружани снагама у одбрани отаџбине).

Председник Мадуро је рекао да ће САД у случају војне интервенције проћи горе него у Вијетнаму...

Мадуро је поручио Трампу да ће, уколико буду интервенисали, имати други вијетнамски рат.

Да ли сте спремни за то?

Припремамо се за рат.

Да ли је могућ грађански рат?

Већ шест година САД покушавају да изазову грађански рат и нису до сада успели. У Југославији су религију користили како би изазвали грађански рат. Али код нас није таква ситуација.

Која је снага Гваида, шта има под својом контролом?

Он је марионета САД, нема ниједну институцију иза себе. Много је познатији ван Венецуеле него у самој Венецуели. Не бих желела никога да потцењујем, али који је то председник који раздваја народ? То је смешна ситуација, циркус. Нико никада није чуо за Гваида у Венецуели, можда један од десет.

Он је био председник Скупштине Венецуеле.

Да, зато што је његов претходник побегао из земље.

Млад је политичар, има 35 година...

Он је један од оних који су учествовали у уличним протестима. Опозиција је 2015. добила изборе с истим изборним системом који сад критикују.

Хоћете да кажете да су избори у мају прошле године, на којима је победио Мадуро, потпуно легални?

Када победе, систем је добар, када изгубе, систем је лош. У парламенту имамо три посланика опозиције који нису добили поверење на изборима и преваром су ушли у парламент. Дакле, скупштина није у складу са Уставом, нелегална је.

Гваида су осим САД признале и неке друге државе као и Европски парламент?

Група Лима којој припадају Аргентина, Бразил, Парагвај, Перу, Колумбија, Панама, Костарика, Гватемала, и пре свега САД, признале су Хуана Гваида. Међутим, више од сто држава је прихватило Николаса Мадура као легитимног председника.

Кажете да Вашингтон стоји иза Гваида, он се огласио и у „Њујорк тајмсу”, тражећи подршку венецуеланске војске...

Министар спољних послова Венецуеле Хорхе Ареаса је рекао да су некада САД деловале „иза некога”, а сада су „испред”. Већ осам месеци САД и Доналд Трамп сами признају да њихова војска врши државне ударе. Некада је то можда било тајна, иза кулиса, али сада то раде јавно. Није тајна да они стоје иза Гваида.

Зашто, из економских или политичких разлога? Председник Мадуро је наследник Уга Чавеза, левичар...

Различити су разлози због чега нападају Венецуелу. Када је наш некадашњи председник Уго Чавез дошао на власт сматрао је да треба бити против хегемоније Америке и залагао се за мултиполарни свет, путовао је у Русију, Индију, Кину, многе државе. Желео је да изгради социјализам у држави, али је знао и да ће Америка бити против тога и зато је имао савезе с другим државама. Зато данас Кина, Русија, Африка, карипске острвске земље и Азија подржавају Венецуелу. Америка би желела да завлада Венецуелом, она је улаз у Јужну Америку. Бранећи своју државу, Венецуела помаже и остатку Латинске Америке. Они су, рецимо у Уругвају, преко парламента рушили председника, у Бразилу такође, у Хондурасу... То је нови план, тако да није нужно користити војску за смене. И наш председник пре Чавеза је био марионета Вашингтона па је под њиховим притиском затворио амбасаду у Југославији 90-их година, а Чавез је отворио амбасаду у Србији. За Америку, Чавез је други Фидел Кастро и то није добро за за њих.

Има и економских разлога?

Да би се транспортовала нафта из Венецуеле у САД потребно је четири до пет дана, а из Саудијске Арабије, Емирата, Катара – 45 дана. Венецуела има највеће резерве нафте на свету, веће него Саудијска Арабија, имамо нафте за више од 300 година. Имамо и резерве злата, на другом смо месту у свету по томе, имамо резерве торијума, имамо гвожђа, дијаманата, слатке воде и много тога другог. Ми смо веома богата земља. Али ми не можемо да купујемо храну, лекове јер су нам уведене санкције. Требало би подсетити да је 2005. Унеско прогласио Венецуелу државом у којој је искорењена неписменост. Деца у школи добијају доручак и ручак....

Америка је увела блокаду на увоз нафте из Венецуеле.

Да. Желе да преузму „Ситго”, нашу рафинерију нафте на територији САД, и покраду природне ресурсе земље. Желе да дају седам милијарди долара Гваиду за „Ситго”, али рафинерија вреди много више. Венецуела не жели да је прода. Тешка нафта Венецуеле је бродовима стизала у САД и тамо ју је преузимала компанија „Ситго”. Та нафтна компанија је још од краја осамдесетих у власништву венецуеланске државне нафтне компаније (PDVSA). Тако је венецуеланска тешка нафта прерађивана у рафинерији „Ситго” и продавана на мрежи бензинских пумпи у САД. Приходи су се сливали у венецуеланску државну касу.

Шта се дешава с нафтом која се не извози из Венецуеле? Имаћете мање новца?

То ће бити проблем како за нас Венецуеланце тако и за северну Америку. Цела северна Америка је заинтересована за ту нафту јер је квалитетна. Уколико не купују нафту, фабрике ће престати да раде, радници ће остати без посла. То ће бити лоше и за нас и за њих.

У вашој земљи тренутно влада прилично велико сиромаштво. Шта ћете урадити по питању економије?

Када је дошао Чавез било је 80 одсто сиромашних и 42 одсто екстремно сиромашних. А онда је тај број са 42 пао на седам одсто. У Венецуели се дешава исто оно што се вама овде у Србији дешавало – економска блокада. Председник Мадуро је за више од 40 пута повећао плате, али аутоматски се повећавају и цене за 80 одсто. Велика је инфлација, с обзиром на то да ми не производимо оно што једемо услед нафтно оријентисане привреде, већ морамо да купујемо. А сада под притиском САД и њихових савезника нико не жели да нам продаје.

Како разумете позиве из Москве на унутрашњи дијалог?

Сви ми и наш председник Мадуро позивају на дијалог. Али опозиција не жели дијалог.

Да ли бисте пристали на нове изборе, што траже Запад и опозиција?

Народ је тај који ће одлучити да ли жели нове изборе или не жели. Нико неће утицати на то.

Шта је решење за ову ситуацију?

Најбоље решење би можда било када би Мексико, Уругвај, Боливија, заједно с ЕУ, посредовали у дијалогу. Русија се слаже с тим. Уколико не буде дијалога, извесно је да ће доћи до рата, али је дијалог прво решење.