Премијер као сведок

Радост италијанског премијера Силвија Берлусконија, коју су му јуче у Риму приредили законодавци изгласавши његову нову владу, помутило је судство из Милана одлуком да ће нови премијер, у случају да то буде потребно, морати да сведочи пред судијама овог града.

Берлускони се дуго надао да ће моћи да избегне ову непријатну дужност, јер би сведочењем могао да се замери својим великим политичким пријатељима у Вашингтону. Судија Оскар Мађи је, међутим, одлучио да председник владе мора да сведочи уколико буде примио позив. 

Реч је о суђењу америчким и италијанским шпијунима које власти терете да су 2003. у Милану отели имама Хасана Мустафу Осаму Насра и тајно га пребацили у затвор у Египту. Тужиоци за учешће у овој илегалној акцији гоне 26 Американаца и седморицу Италијана. Углавном се спомињу агенти ЦИА и италијанске војне обавештајне агенције СИСМИ.

У време отмице, Наср, или Абу Омар како га другачије називају, био је под истрагом италијанског тужилаштва због сумњи да је повезан с терористичким активностима. Уместо да изађе пред италијанске судије, нашао се у рукама агената ЦИА који су га наводно мучили електрошоковима, тукли и злостављали.

– Сада имам срчане тегобе и проблеме са бубрезима. Имам психичке проблеме – изјавио је Наср за Ројтерс. Он је пуштен на слободу у фебруару 2007, а у Италији је осумњичен за тероризам и чека га налог за хапшење.

Силвио Берлускони, чији кабинет данас чека формално изгласавање и у горњем дому парламента, у време афере са америчким шпијунима такође је био на челу владе. АФП подсећа да би он могао да расветли улогу италијанских власти око незаконите отмице имама у Милану. Међу седморицом Италијана који седе на оптуженичкој клупи је бивши шеф обавештајне службе генерал Николо Полари, који је после скандала био приморан да поднесе оставку. Сада је посебно заинтересован да Берлускони буде сведок. Како тврде Поларијеви адвокати, Берлусконијево сведочење би показало да њихов брањеник није знао за акцију која се одвијала на миланским улицама.

Силвио Берлускони је од првог хушкања о агентима ЦИА и касније током истраге бранио италијанску обавештајну агенцију од оптужби да је прекршила закон.

Велики савезник председника САД, Берлускони је негирао да било шта зна о плану ове отмице и жестоко се противио суђењу. Рекао је да би ово суђење могло да повреди италијански углед у „глобалној обавештајној заједници”.

Тужилаштво не мисли тако. Као ни судија Мађи. Он је одлучио да нема скривања иза премијерске функције. То неће важити само за Берлусконија, чија је влада у доњем дому парламента јуче добила 335 гласова „за” насупрот „275” против, већ и за његовог претходника Романа Продија.

Берлусконија би од незахвалне улоге сведока могла да спасе одлука Уставног суда, који има надлежност да поништи суђење у Милану. Иако је ово први пут да једна европска земља суди америчким агентима због тајних трансфера осумњичених за тероризам, суђење је на самом старту било суспендовано. Уставни суд је у јуну прошле године прекинуо рад судије Мађија како би разматрао да ли су истражитељи прекршили обавезу чувања државне тајне када су отворили спорна документа и прислушкивали агенте војне обавештајне службе. Мађи је у марту решио да више не чека на одлуку Уставног суда и наставио је суђење. Ни Берлусконијева, ни Продијева влада нису тражиле екстрадицију 26 Американаца којима се у Милану суди у одсуству.

Ј. С.