Немци страхују од рецесије

Неколико показатеља је забринуло економисте у Немачкој, а медији су објавили вести с овим насловом: „Највећа европска економија на прагу рецесије”. Иницијални показатељ је децембарски пад у производним поруџбинама за 1,6 одсто због слабе потражње из иностранства. На годишњем нивоу поруџбине су биле седам одсто ниже него у децембру 2017. године, што представља највећи пад од 2012.

Овако слаб резултат показује да се немачка индустријска основа суочава с проблемима због трговинских тензија, успоравања глобалног раста и узнемирености око брегзита.

Немачка аутомобилска индустрија такође је имала неколико лоших месеци након увођења нових, строжих правила за загађење, а немачки БДП смањио се за 0,2 одсто у периоду од јула до септембра. Због ових показатеља јуче су европске берзе отворене у црвеном, а неки економисти страхују да ће немачка економија наставити да тоне, што ће довести земљу у рецесију.

Процењује се и да ће се Немачка суочити са буџетским дефицитом од око 25 милијарди евра до 2023. године, јер ће порески приходи, због успоравања економије, бити нижи од прелиминарних процена, наводи се у једном документу немачког министарства финансија. У том документу, у који је агенција Ројтерс имала увид, а немачки министар финансија Олаф Шолц требало би да га представи колегама из владе, процењује се да ће у свакој години до 2023. године немачки буџет укњижити дефицит у износу од по пет милијарди евра, пренео је Танјуг.

Указано је и на додатне ризике по буџет, као што су високи трошкови повезани с напуштањем угља као извора енергије. Глобалне трговинске тензије и забринутост због брегзита већ су приморали Немачку да снизи прогнозу привредног раста за ову годину на један одсто с раније пројектованих 1,8 процената.

Ројтерс оцењује да најновији изгледи за буџетски дефицит указују на драматично погоршање финансија највеће европске економије, чије су власти дан раније објавиле да је у прошлој години остварен буџетски суфицит од 11 милијарди евра.

С друге стране, немачка влада је јуче пружила уверавања НАТО-у да ће се држати циља о повећању издатака за одбрану на 1,5 одсто свог БДП до 2024. године, упркос мањем маневарском простору у свом буџету, изјавио је неименовани безбедносни извор Ројтерсу. Немачки изасланик у алијанси је о томе известио генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.

Када се у октобру прошле године писало о ширењу „Торгсервиса” у Немачкој, првог руског ланца продавница са јефтином прехрамбеном робом, написи у штампи су гласили: Да ли су луди или дрски? Купуј и уштеди на сибирски начин примењен је прошле среде у Лајпцигу, када је отворен први дисконт у Немачкој. После само пет дана – велики маркет је затворена. Јер су сву робу распродали.

То им је пошло за руком јер су имали ниске цене – ниже и од оних у највећим немачким дисконтима, попут „Лидла”, „Алдија” и „Норме”, а роба је изложена на палетама и у великим кутијама. На пример, пола килограма млевеног меса спремног за печење у њиховој продавници је коштало тек 99 центи.

„Поштовани купци, због изузетно велике потражње наша је подружница затворена 4. и 5. фебруара. Реаговали смо веома брзо, али морали смо закључити да и нашим добављачима треба неко време да се напуне полице. С најнижим ценама за вас смо поново отворени 6. фебруара од девет сати”, стоји у поруци која је дочекала купце на улазним вратима трговине у Лајпцигу, пренео је Танјуг.

Неки немачки медији сумњају да је трговина затворена због неких производа који можда не задовољавају стандарде квалитета хране које прописују строги европски закони. Међутим, у „Торгсервису” кажу да сви њихови производи задовољавају стандарде ЕУ и да већином долазе, осим из Немачке, из две суседне државе: Пољске и Чешке.