Цензурисана пошта у Првом светском рату

Изложба „Цензурисана пошта у Првом светском рату” која је урађена захваљујући приватној колекцији Владислава Пријића представљена је у Малој галерији Дома Војке Србије. Аутор је подсетио да је Први светски рат непресушан историјски извор и да је мала српска држава успела да се консолидује у туђини. Посебно место, према речима Пријића, у реорганизацији државног апарата, посвећено је пошти. Он је истакао и важност шифровања тадашње поште и специјални третман који су имала писма српске војске.

– Свака пошта пролазила је војну цензуру и оверавана је посебним жигом или потписом у одређеној боји оловке и тек тада је упућивана на адресу примаоца. У случају да се прималац налазио на окупираној територији, пошта је пролазила и цензуру окупатора. Пошта која је одлазила са окупиране територије, тј. из Србије, слала се у Женеву, одакле је преко Црвеног крста упућивана примаоцу. Тако на дописницама које су послате из окупиране Србије постоји жиг поште пошиљаоца, овера окупаторске цензуре, жиг Црвеног крста Женеве, жиг пријема у српској Врховној команди, преглед српске војне цензуре, жиг армије и жиг пука где се налазио прималац. На појединим доставницама приметно је прецртавање одређених података које је вршила цензура, ако се мислило да су од важности и да могу користити непријатељу – објаснио је Пријић.

Функционисање ових пошта, како је рекао аутор,  престало је са демобилизацијом српске војске у марту и априлу 1920. године, а код Треће армије и неких пешадијских пукова 1917. 
Јелена Кнежевић, виши кустос и начелник Галерије, казала је да је дописна карта у Србији почела да се користи 1873. године, док су се 1895. појавиле разгледнице које су постале средство масовне комуникације у том периоду.
О значају изложбе говорили су и Влада Арсић, писац и новинар, и Стојан Батинић, бригадни генерал у пензији, који је изложбу свечано отворио.
Арсић је рекао да је ова поставка још једна прилика да се освежи сећање на најтрагичнији период у српској историји и подсетио на епидемију пегавог тифуса када је нација била на ивици биолошког опстанка, а ми о том догађају данас имамо мало података.

Батинић се осврнуо на историјске чињенице голготе и изгнанства српског народа у Првом светском рату и на то како се народ сналазио у тим приликама.

Посетиоци су до 26. фебруара у прилици да виде богату грађу међу којом су дописна карта послата 1918. године из Бизерте са поштанским маркама и жиговима поште Туниса, као и штамбиљима војне цензуре. Ту је и дописна карта „Долазак престолонаследника на Крф”. Пажњу привлачи образац телеграма са телепринтера о цензури поште за заробљене српске војнике и официре у Аустроугарској са жигом поште у Ниш од 10. новембра 1914. године, ручном белешком „цензура” и етикетом телеграфа. Међу изложеним документима је и грчка дописна карта адресирана на госпођу Виду Јовановић у Приштини, са штамбиљем „Штаб Команде одбране Београда”…