Тешко освојива мушка тврђава

Ако би вас неко питао за имена пет научница које су задужиле човечанство својим открићима кога бисте навели – осим Марије Кири и Милеве Ајнштајн? Иако су припаднице лепшег пола те које у већини европских земаља уписују и завршавају факултете, до самих академских врхова стиже свега петина њих.

Подаци Европске комисије сведоче да жене чине 33 одсто европских истраживача, слабије су плаћене од колега и има их мало на највишим функцијама. На  домаћем терену ситуација није ништа боља – од 154 чланова САНУ свега десет су жене, а за 133 година постојања овог националног храма науке и уметности, жена никада није била на његовом челу. Ни ту није крај причи о родној неравноправности у свету науке и уметности јер подаци говоре да је за двеста година постојања Београдског универзитета на његовом челу само два пута била жена. Све су то били разлози због којих су Уједињене нације пре четири године усвојиле резолуцију којом је 11. фебруар проглашен за Међународни дан жена и девојака у науци.

Др Марина Соковић, помоћник министра просвете за науку, истиче да се родно сензитивна статистика полако мења у корист жена, али додаје да и даље постоје институције за које се сматра да су неосвојиве мушке тврђаве. Илустративни доказ те тезе јесте и податак да у оквиру државних универзитета који су под ингеренцијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја мушкарци чине чак 80 одсто истраживача, док су жене заступљене свега са двадесет процената.

„Ситуација у оквиру научних института је нешто другачија, јер је на њима запослено 51 одсто жена и 49 процената мушкараца. У оквиру научне заједнице постоје и институти у којима су жене бројније, као на пример Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, где жене чине 82 одсто запослених. Када су у питању друштвено-хуманистичке науке, позитиван пример је Институт за педагошка истраживања у коме жене чине од 45 од 50 истраживача. У Институту за српски језик САНУ од 86 истраживача 65 су жене, а у Етнографском институту САНУ од 33 истраживача 22 су жене. Представнице нежнијег пола доминирају и на Институту за криминолошка и социолошка истраживања – од 30 истраживача, 21 је жена. Међутим, када се погледа руководећи кадар у склопу државних института, примећује се да има две трећине мушкараца и свега трећина жена”, истиче наша саговорница.

Др Марина Соковић подсећа да је актуелни ректор Универзитета у Београду професорка др Иванка Поповић, док је од укупно четири проректора, на функцији проректора за финансије др Гордана Илић Попов. Директорка Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” је др Мирјана Михаиловић, а на челу Института за примену нуклеарне енергије је др Олгица Недић. Директорка Института „Михајло Пупин” је др Сања Врањеш, а на челу Института за нуклеарне науке „Винча” је др Милица Марчета Канински.

Др Весна Ђорђевић је директорка Института за хигијену и технологију меса, а на челу Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство је др Јелена Беговић. Институтом за педагошка истраживања руководи др Николета Гутвајн, а на челу Института за криминолошка и социолошка истраживања је др Ивана Стевановић. Два помоћника министра просвете такође су жене – др Марија Кузмановић надлежна је за међународну сарадњу, а наша саговорница је помоћник за науку.

Конкурс за националне стипендије

На питање због чега мушкарци и даље доминирају у научним круговима, наша саговорница истиче да су жене те које у већом проценту уписују и завршавају основне и постдипломске студије, али усклађивање пословног и приватног живота понекад представља највећу препрека за постизање родне равноправности у области науке.

„Научнице не живе у вакууму, већ у друштву у коме се очекује да жена преузме највећи терет родитељства и бриге о домаћинству, односно да ради у две или три смене. Наше радно време најчешће не престаје када дођемо кући са посла, јер део научног посла обављамо и код куће или настављамо да комуницирамо са сарадницима око неког важног пројекта. Све то исцрпљује и ја имам разумевања за жене које одустају од врхунске научне каријере”, каже др Марина Соковић.

У жељи да мотивише што већи број жена и девојака да се баве науком, Министарство просвете, науке и технолошког развоја већ неколико година расписује конкурс за националне стипендије „За жене у науци”. До сада је на овом конкурсу учествовало више од 500 младих научница, а најбољима су додељене 23 стипендије чија укупна вредност прелази 13 милиона динара. За стипендије могу да се пријаве научнице које се баве истраживањима у области природних наука, имају до 35 година и уписане су на докторске студије или су их већ завршиле.