Изложба о сјају и слави Карловачке митрополије

Нови Сад – У години када се навршава више од три века од успостављања Карловачке митрополије, једне од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа, али и два века од оснивања Матице српске, Галерија Матице српске приређује изложбу „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије”. Свечано отварање изложбе биће приређено вечерас у 20 сати. На отварању ће наступити Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, саопштила је Галерија.

„Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века. Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у којем су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест. У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији”, наводи се у најави изложбе и додаје:

„Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали. Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа. Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали. Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у којем су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе. Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик. У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе. Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.”

Поред дела из колекције ГМС, публика ће имати прилику да види дела из Музеја српске православне цркве у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу.

Посебан сегмент изложбе посвећен је трајним вредностима и достигнућима Карловачке митрополије, чији се одјеци препознају и данас у образовању кроз Карловачку гимназију, виноградарској традицији кроз бермет и очувању уметничких заната кроз јединствен пример кожних тапета Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. У реализацији овог дела изложбе помогле су ученице Карловачке гимназије Милица Димитријевић и Мирјана Јелић, Мануал музеј заборављених уметности и Музеј пчеларства и винарства Живановић.

У оквиру изложбе биће доступан различит мултимедијални садржај за који су заслужни проф. др Исидора Ђурић, проф. др Игор Кекељевић и мср Филип Мирчески, као и кратки играно-документарни филм у продукцији Мирослава Стајића „Mista Production”.

Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности, и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.

Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 сати и кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати. Такође, изложбу ће пратити породични водич за родитеље са децом, како бисмо и најмлађима приближили важност улоге и значај Карловачке митрополије.

Изложба ће моћи да се посети до 27. септембра 2026. године.