Лајенова: Претворимо овај замах у нова чланства у ЕУ

Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен изјавила је јуче да је Самит ЕУ – западни Балкан у Тивту „велики корак ка независнијој, безбеднијој, отпорнијој и комплетнијој Европској унији”, које „нема без западног Балкана”. У уводном обраћању на скупу лидера ЕУ, држава чланица Уније и региона, Фон дер Лајенова је оценила да је овај самит од великог значаја и саопштила да ће се разговарати о тесној сарадњи у области безбедности и геополитике.

„Истраживаћемо начине да зближимо наше економије и народе и разговарати како да процес проширења учинимо бржим, видљивијим и стратешким”, казала је председница Европске комисије.

Фон дер Лајенова је свим државама региона, а нарочито домаћину Самита Црној Гори поручила да постоји замах за проширење. „Хајде да претворимо овај замах у покрет, а покрет у чланство”, закључила је Фон дер Лајенова, преноси Бета.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић рекао је да се из Тивта шаље порука јединства око визије „мирне, сигурне и просперитетне”. Европе и оценио да је самит „прекретница за Црну Гору, за западни Балкан и за Европску унију”.

Он је додао да „у време када је процес проширења поново добио стратешку важност” састанак доноси „нову наду, свежу енергију за све земље кандидате”.

„За Црну Гору ово је тренутак одговорности и одлучности. Данас из Црне Горе шаљемо веома јасну поруку да смо спремни и одлучни да испунимо наше обавезе, да уграбимо ову историјску прилику и постанемо прва следећа земља чланица Европске уније, доприносећи снажнијој и безбеднијој и више уједињеној Европи и западном Балкану”, закључио је Милатовић у уводном обраћању.

Председник Европског савета Антонио Коста заложио се за поједностављивање правила проширења ЕУ уклањањем једногласности одлучивања у свакој фази процеса и истакао да је окретање Уније Балкану кључно за стабилност Европе.

У интервјуу за бриселски Јуроњуз у Тивту Коста је истакао значај поједностављења правила Уније о пријему нових чланица и рекао да блок мора да убрза проширење како би показао партнерима из региона да је „озбиљан” у вези са претварањем њихових амбиција на путу у ЕУ у стварност. Он је предложио начине за поједностављење тренутне методологије коју је описао као оптерећујућу и која, према његовим речима, доприноси фрустрацији у региону, где су неке земље већ готово две деценије заглављене у неизвесности. „Тренутно морамо да гласамо више од 40 пута да бисмо испунили цео процес”, рекао је Коста за Јуроњуз.

Чланство у ЕУ захтева једногласно одобрење свих чланица у неколико фаза процеса, што владама чланица даје прилику да искористе право вета. „Лично верујем да нам није потребна једногласност за отварање поглавља и кластера. Једногласност нам је потребна само за затварање”, рекао је председник Европског савета. Коста је рекао и да „билатерална питања”, која би могла да зауставе неку земљу на путу у ЕУ, треба „решавати” између тих земаља, уз подршку институција, али не на њихову штету.

Он је говорио и о коришћењу више „прелазних периода” у кандидатима за ЕУ како би процес проширења био ефикаснији. Као пример је навео постепено увођење нових чланица у аспекте Заједничке пољопривредне политике. „Научили смо из претходног процеса проширења да смо увек усвајали прелазне клаузуле о политикама попут пољопривреде или слободе кретања. А сада, пошто говоримо о веома изазовном проширењу, можда су нам потребне прелазне клаузуле и о институционалним питањима”, рекао је Коста за Јуроњуз уочи самита у Тивту.

Председник Француске Емануел Макрон и председник Црне Горе Јаков Милатовић посетили су Цетињски манастир и митрополита црногорско-приморског Јоаникија и том приликом разговарали о „актуелним темама и перспективи која се отвара пред Црном Гором чланством у ЕУ”, саопштено је из Митрополије. „У пријатној и срдачној атмосфери разговарано је о многим актуелним темама. Макрон је митрополита Јоаникија упознао са разлозима његове посете Црној Гори, као и перспективама и могућностима које се отварају пред Црном Гором у оквиру чланства у Европској унији”, наводи се у саопштењу. Митрополит СПЦ-а је истакао важност посете Макрона Црној Гори, говорио је о мисији, културној и духовној делатности Митрополије црногорско-приморске у Црној Гори, као и о „многовековном старању Српске православне цркве на очувању и изградњи хришћанског и културног наслеђа на овим просторима”. Јоаникије је француског председника и његову делегацију, наводе, упознао са богатом и славном историјом манастира и светињама које се у њему чувају, а сусрет је био „прилика да се саговорници подсете на нераскидиве и јаке везе наших народа у прошлости”. „Пријатељство и савезништво у Првом и Другом светском рату остају као чврст темељ на којем треба градити будућност ових односа”, навео је Јоаникије, а пренели су из Митрополије.

Јоаникије је изразио уверење да „Црна Гора у културном и духовном делу има шта да понуди савременој Европи”. „Борба за слободу, част и достојанство, као и хришћанска спремност на жртву, красили су овај слободарски народ. Без тих универзалних и вечних вредности ниједан народ и ниједна држава не би имали дубљег смисла”, казао је он у разговору са председником Француске.

Хрватска очекивања од Подгорице

Председник Владе Хрватске Андреј Пленковић рекао је новинарима при уласку на састанак да је Црна Гора највише одмакла у процесу европских интеграција међу државама региона, али да постоје отворена билатерална питања за која Загреб очекује напредак. Пленковић је казао да Хрватска има јасна очекивања када је реч о питањима која су већ раније отворена у односима две државе. Он је навео да је међу приоритетима питање обештећења логораша, истичући да Хрватска жели да то буде решено кроз билатерални споразум. Говорећи о осталим отвореним питањима, навео је и имовинско-правне захтеве породица из Хрватске, питање спомен-плоче у Морињу, школског брода „Јадран”, као и питање границе између две државе. „Желимо да се реше имовинско-правна питања породица Хрватске овде. Јасно смо маркирали питање плоче у Морињу, питање брода ’Јадран’ и питање границе, где смо веома јасни”, рекао је Пленковић.