Lajenova: Pretvorimo ovaj zamah u nova članstva u EU

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen izjavila je juče da je Samit EU – zapadni Balkan u Tivtu „veliki korak ka nezavisnijoj, bezbednijoj, otpornijoj i kompletnijoj Evropskoj uniji”, koje „nema bez zapadnog Balkana”. U uvodnom obraćanju na skupu lidera EU, država članica Unije i regiona, Fon der Lajenova je ocenila da je ovaj samit od velikog značaja i saopštila da će se razgovarati o tesnoj saradnji u oblasti bezbednosti i geopolitike.

„Istraživaćemo načine da zbližimo naše ekonomije i narode i razgovarati kako da proces proširenja učinimo bržim, vidljivijim i strateškim”, kazala je predsednica Evropske komisije.

Fon der Lajenova je svim državama regiona, a naročito domaćinu Samita Crnoj Gori poručila da postoji zamah za proširenje. „Hajde da pretvorimo ovaj zamah u pokret, a pokret u članstvo”, zaključila je Fon der Lajenova, prenosi Beta.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da se iz Tivta šalje poruka jedinstva oko vizije „mirne, sigurne i prosperitetne”. Evrope i ocenio da je samit „prekretnica za Crnu Goru, za zapadni Balkan i za Evropsku uniju”.

On je dodao da „u vreme kada je proces proširenja ponovo dobio stratešku važnost” sastanak donosi „novu nadu, svežu energiju za sve zemlje kandidate”.

„Za Crnu Goru ovo je trenutak odgovornosti i odlučnosti. Danas iz Crne Gore šaljemo veoma jasnu poruku da smo spremni i odlučni da ispunimo naše obaveze, da ugrabimo ovu istorijsku priliku i postanemo prva sledeća zemlja članica Evropske unije, doprinoseći snažnijoj i bezbednijoj i više ujedinjenoj Evropi i zapadnom Balkanu”, zaključio je Milatović u uvodnom obraćanju.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta založio se za pojednostavljivanje pravila proširenja EU uklanjanjem jednoglasnosti odlučivanja u svakoj fazi procesa i istakao da je okretanje Unije Balkanu ključno za stabilnost Evrope.

U intervjuu za briselski Juronjuz u Tivtu Kosta je istakao značaj pojednostavljenja pravila Unije o prijemu novih članica i rekao da blok mora da ubrza proširenje kako bi pokazao partnerima iz regiona da je „ozbiljan” u vezi sa pretvaranjem njihovih ambicija na putu u EU u stvarnost. On je predložio načine za pojednostavljenje trenutne metodologije koju je opisao kao opterećujuću i koja, prema njegovim rečima, doprinosi frustraciji u regionu, gde su neke zemlje već gotovo dve decenije zaglavljene u neizvesnosti. „Trenutno moramo da glasamo više od 40 puta da bismo ispunili ceo proces”, rekao je Kosta za Juronjuz.

Članstvo u EU zahteva jednoglasno odobrenje svih članica u nekoliko faza procesa, što vladama članica daje priliku da iskoriste pravo veta. „Lično verujem da nam nije potrebna jednoglasnost za otvaranje poglavlja i klastera. Jednoglasnost nam je potrebna samo za zatvaranje”, rekao je predsednik Evropskog saveta. Kosta je rekao i da „bilateralna pitanja”, koja bi mogla da zaustave neku zemlju na putu u EU, treba „rešavati” između tih zemalja, uz podršku institucija, ali ne na njihovu štetu.

On je govorio i o korišćenju više „prelaznih perioda” u kandidatima za EU kako bi proces proširenja bio efikasniji. Kao primer je naveo postepeno uvođenje novih članica u aspekte Zajedničke poljoprivredne politike. „Naučili smo iz prethodnog procesa proširenja da smo uvek usvajali prelazne klauzule o politikama poput poljoprivrede ili slobode kretanja. A sada, pošto govorimo o veoma izazovnom proširenju, možda su nam potrebne prelazne klauzule i o institucionalnim pitanjima”, rekao je Kosta za Juronjuz uoči samita u Tivtu.

Predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Crne Gore Jakov Milatović posetili su Cetinjski manastir i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i tom prilikom razgovarali o „aktuelnim temama i perspektivi koja se otvara pred Crnom Gorom članstvom u EU”, saopšteno je iz Mitropolije. „U prijatnoj i srdačnoj atmosferi razgovarano je o mnogim aktuelnim temama. Makron je mitropolita Joanikija upoznao sa razlozima njegove posete Crnoj Gori, kao i perspektivama i mogućnostima koje se otvaraju pred Crnom Gorom u okviru članstva u Evropskoj uniji”, navodi se u saopštenju. Mitropolit SPC-a je istakao važnost posete Makrona Crnoj Gori, govorio je o misiji, kulturnoj i duhovnoj delatnosti Mitropolije crnogorsko-primorske u Crnoj Gori, kao i o „mnogovekovnom staranju Srpske pravoslavne crkve na očuvanju i izgradnji hrišćanskog i kulturnog nasleđa na ovim prostorima”. Joanikije je francuskog predsednika i njegovu delegaciju, navode, upoznao sa bogatom i slavnom istorijom manastira i svetinjama koje se u njemu čuvaju, a susret je bio „prilika da se sagovornici podsete na neraskidive i jake veze naših naroda u prošlosti”. „Prijateljstvo i savezništvo u Prvom i Drugom svetskom ratu ostaju kao čvrst temelj na kojem treba graditi budućnost ovih odnosa”, naveo je Joanikije, a preneli su iz Mitropolije.

Joanikije je izrazio uverenje da „Crna Gora u kulturnom i duhovnom delu ima šta da ponudi savremenoj Evropi”. „Borba za slobodu, čast i dostojanstvo, kao i hrišćanska spremnost na žrtvu, krasili su ovaj slobodarski narod. Bez tih univerzalnih i večnih vrednosti nijedan narod i nijedna država ne bi imali dubljeg smisla”, kazao je on u razgovoru sa predsednikom Francuske.

Hrvatska očekivanja od Podgorice

Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković rekao je novinarima pri ulasku na sastanak da je Crna Gora najviše odmakla u procesu evropskih integracija među državama regiona, ali da postoje otvorena bilateralna pitanja za koja Zagreb očekuje napredak. Plenković je kazao da Hrvatska ima jasna očekivanja kada je reč o pitanjima koja su već ranije otvorena u odnosima dve države. On je naveo da je među prioritetima pitanje obeštećenja logoraša, ističući da Hrvatska želi da to bude rešeno kroz bilateralni sporazum. Govoreći o ostalim otvorenim pitanjima, naveo je i imovinsko-pravne zahteve porodica iz Hrvatske, pitanje spomen-ploče u Morinju, školskog broda „Jadran”, kao i pitanje granice između dve države. „Želimo da se reše imovinsko-pravna pitanja porodica Hrvatske ovde. Jasno smo markirali pitanje ploče u Morinju, pitanje broda ’Jadran’ i pitanje granice, gde smo veoma jasni”, rekao je Plenković.