Моја генерација је тачно знала шта хоће

Ја сам комплетна особа тек када запевам. Та гримаса која настаје на мом лицу је спонтана, искрена… То сам ја.

Овим речима почиње разговор за наш лист композитор и вокални извођач Масимо Савић, пред концерт у Сава центру, који није случајно баш 14. фебруара, на дан када се слави љубав. Јер љубав је оно што овог музичара покреће и што жели да, кроз музику, пренесе својој публици.

Открива нам да се увек труди да наступа уживо јер једино тада може да гарантује да ће то бити прави доживљај. Овај музичар, господствених манира, који опстаје на сцени већ готово три деценије, примећује промене које се дешавају око њега. То се види и у изборима које имамо. Има их превише, подвлачи Савић. Према његовом мишљењу, људи више не знају шта желе, већ само оно шта не желе. А то је знатно дужи пут.

– Мислим да је моја генерација тачно знала шта хоће. Не зато што смо били паметнији, већ зато што нисмо имали толики избор. Данас избор збуњује – прича наш саговорник који иза себе има 20 студијских албума, мноштво препуних концертних дворана, што га сврстава међу најбоље мушке вокале у региону.

– Имам врло јаку самоконтролу. Схватио сам пре више од 20 година да не смем ствари препуштати стихији као што сам то некада чинио. Не волим промене, ја сам традиционалиста – каже Савић који је каријеру почео у групи „Доријан Греј”, а током каријере сарађивао са познатим музичарима, продуцентима, бендовима.

Иако је иза себе имао неколико хитова, Масимо је током ратних деведесетих година решио да се повуче са сцене… Повратак није био лак. „Акваријус рекордс”, како нам прича, била је једина кућа у Хрватској која му је пружила руку. Сви остали су сматрали да је одавно заборављен. Први албум, након повратка, био је велики финансијски губитак, признаје. Међутим, ова издавачка кућа није одустајала од њега. Веровала је у успех. И заиста, он се догодио.

– Управо због тога, „Акваријусу” сам веран већ 18 година. Све се боље познајемо. Још једна важна ствар: ја се сетим да наградим своје сараднике, да на Дан жена колегиницама однесем цвет или да им за Божић дарујем поклончић. То су манири који су заборављени. Мушкарци данас не придржавају капуте дамама. Када се то деси, изненадимо се. А не би требало да је тако. Џентлменски манири су увек у моди – истиче.

Масимо Савић данас много ради, свира, компонује и труди се да то увек буде из срца. Многи га позивају на сарадњу, али он сматра да то мора спонтано да се деси. Радо се сећа сарадње са ЕКВ-ом јер су то биле искрене емоције. И данас воли да сарађује са младим креативним људима, а таквима сматра чланове бенда „Ватра” који ће наступити на београдском концерту као предгрупа.

– Људи су заборавили на тај први исконски осећај, оно животињско у себи, када ти осећај каже да је неко добар или лош. Увек се покаже да тај први осећај никада не вара – подвлачи Савић којем је 2018. година била веома значајна. Објавио је албум „Сада”, од критике и публике хваљено дело са 14 песама, којим на најбољи начин обележава 30 година успешне каријере.

Веома је поносан на своју ћерку Мирну коју је добио у браку са Еном Кондић (која је писала текстове за Јосипу Лисац, али и за њега). Мирна тренутно ради три посла и ускоро ће магистрирати. Водитељка је на загребачком РТЛ-у, радио Антени и Ентеру. Гости се често шале да је права татина кћерка. Изузетно добро познаје актуелну музичку сцену, али исто тако добро зна ко су Питер Гебријел, Принс, „Чикаго”, „Иглси”…

– За мене је песма „Хотел Калифорнија” исто што и Моцартова соната или Бетовенова Девета симфонија. Млади људи морају доћи до тих ступњева музике јер их окружује много тога, морају да сазреју као људи, да тачно знају шта желе и да се не обазиру на оно шта им се нуди – сматра овај музичар.

Много сарађује и са гитаристом Јогијем Лонићем који је радио са Аланис Морисет, а у Загреб га је довела љубав према једној Загрепчанки. Посебан му је доживљај да свира по клубовима у Загребу који примају свега 100 људи.

– Волим да се вратим искону, када није било све тако софистицирано, када си морао да имаш контролу у прстима, у гласу... Радо сарађујем са „Биг бендом” Хрватске телевизије са којим изводим Синатрин репертоар и то је за мене прави одмор. Планирам да радим и са Љубљанском филхармонијом. Имам пуно идеја. Нисам се улењио. Мојим музичарима често кажем да не морамо да имамо сваки дан пробу, довољно је да мислимо о музици. Већ смо тиме много тога урадили – са пуно оптимизма истиче Савић.