Гачић се бранио пиштољем убијеног полицајца

Од нашег дописника

Сарајево – Вишеструки убица и најтраженији бегунац у БиХ Един Гачић убијен је у уторак у послеподневним часовима у месту Кошчан надомак Хаџића. Ликвидиран је у размени ватре са сарајевским специјалцима на које је почео да пуца након што је одбио њихов позив да се преда. У том окршају лакше је рањен један специјалац МУП-а Кантона Сарајево.

Гачић је био у бегу од четвртог фебруара, када је у Подорашцу код Коњица убио локалног трговца Суада Султанића. Само пет дана касније, он је у Суходолу код Тарчина убио и Махира Бегића, припадника Федералне управе полиције (ФУП), испред објекта за обуку полицијских кадрова који је овај обезбеђивао.

У обрачуну са полицијом, како је утврђено, одбегли убица је користио пушку, такозвани шмајсер, и службени пиштољ који је узео од убијеног Бегића. Један од доказа да се он припремао за крвави поход јесте и „количина муниције и чаура које су пронађене код њега након што је убијен”. Медији наводе да је Гачић „имао на себи вуну којом се штитио од хладноће у земуници у којој је боравио”.

Потрага за Гачићем, у којој је учествовало више од 1.200 полицајаца, трајала је осам дана, а за то време мештани Суходола, али и свих околних насеља, живели су у страху, ретко су излазили из закључаних кућа, стрепели су за своју децу и нису их ни слали у школу. Поједини су чак и наоружани стражарили. Паника је из дана у дан све више расла и међу грађанима Сарајева.

Док су специјалци у уторак стезали обруч око убице, коме су убрзо и пресудили, на гробљу Локве код Хаџића припремана је сахрана убијеног полицајца Бегића. Министар унутрашњих послова у Влади ФБиХ Аљоша Чампара, који је присуствовао последњем испраћају колеге, изјавио је да је убица ликвидиран баш у тренутку када су Бегића спуштали у гроб.

„Судбина је некако хтела да у исто време, у неких пет минута, док смо њега спуштали у гроб, на другој страни се одвија размена ватре. Епилог је ликвидација убице који је пуцао на наше специјалце”, изјавио је Чампара.

Према неким информацијама, Гачић се све време скривао у брдовитим деловима између Суходола и Лепенице, насеља у општини Кисељак које је широј јавности познато такође по злочину који је 1985. године починио Јунуз Кечо Кудуз, из лепеничког села Жежелево.

Након што је убио супругу Расему Фазлибашић, и он се, као и Бегић, десетак дана скривао по околним шумама. О том убиству, Кечином скривању и хапшењу, према сценарију Абдулаха Сидрана, редитељ Адемир Кеновић снимио је филм „Кудуз”.

У истим тим шумама, према писању „Аваза”, крио се 2013. године и Марко Трогрлић који је био осумњичен за убиство Марка Марјановића и његовог брата Славка. Потрага за Трогрлићем трајала је исто колико и за Гачићем.

Иначе, злочиначки пут Едина Гачића започео је још у протеклом рату. У септембру 1995. године он се прикључио злогласном одреду „Ел муџахид” чији су припадници извршили најмонструозније злочине над десетинама заробљених српских војника.

Непосредно након рата он је убио саборца из тог одреда, Исмета Гунића, и осуђен је на 14 година затвора. Док је још издржавао казну, добио је слободан викенд и тада је у Зеници убио своју мајку, због чега му је изречена јединствена казна затвора од 20 година. Након што је одробијао две трећине те казне, прво у затвору у Зеници, а потом у Бихаћу, пуштен је на слободу 2017. године.

Према проценама вештака, на које се позивају неки сарајевски медији, Гачић је био „верски фанатик”, „изузетно борбен и упоран у заступању одређених идеја” и сматрао је „највећим грехом неизвршење својих идеја без обзира на то колико оне девијантне биле”.