Интернет лопови оперишу ноћу и за празнике

Приликом плаћања робе и услуга на интернету многи су се опекли. После искуства читатељке, којој су хакери у Холандији скинули с рачуна 250 долара, многи су потврдили да се и њима тако нешто десило. Слично је прошла и читатељка која је баш на сајту с холандском адресом купила фотографије за интернет презентацију своје фирме. Она се, међутим, није задовољила тиме да су је опљачкали и „ником ништа”, већ је писала тамошњој полицији и обавестила их је ко јој је, бар судећи по смс-у, украо паре, односно с које адресе јој је скинут новац.

Одговор ју је изненадио. Укратко холандска полиција јој је отписала да не могу ништа да учине, јер им је она добровољно дала податке о платној картици.

Да се није лако одлучити да на неком сајту, па и оном светски познатом, оставиш своје податке прича једна љубитељка путовања. Наиме, на сајту за резервације смештаја buking.com раније се, приликом резервације, није морао оставити број картице, а сада мора. „Није ми свеједно кад упишем број платне картице, ипак страхујем да не буде злоупотребљена”, каже она.

Који је савет банкара за такву ситуацију? Треба одмах блокирати картицу и то на број телефона који је доступан 24 часа сваког дана у години или отићи у најближу филијалу банке. Интернет трговине је све банке натерао да посебну пажњу посвете образовању клијената, али и запослених о ризицима и мерама заштите, које треба да примењују како би заштитиле поверљивост и интегритет података и имовину клијената.

У Ерсте банци кажу да су технике, које хакери користе, све разноврсније и махом усмерене на власника картице.

– Злоупотребе се обично дешавају ноћу или око празника када је смањена пажња. Зато клијентима препоручујемо да укључе СМС аларм за примање аутоматских обавештења о променама, као и да користе електронско банкарство за приступ својим рачунима у сваком тренутку.

Ова банка, на пример, има динамичку потврду аутентичности плаћања на интернету, где се трансакције потврђују путем једнократних лозинки које стижу СМС-ом. Услуга се односи и на виза и на мастеркард платне картице и користи се на сајтовима који су у оквиру 3Д безбедносног сервиса. Лозинка се аутоматски „ствара” сваки пут када се нешто плаћа, и стиже СМС-ом. На овај начин безбедност плаћања картицама на интернету је на вишем нивоу.

– Клијентима саветујемо и да додатно обрате пажњу на обавезе приликом плаћања, посебно да ли је реч о једнократном плаћању или месечном, јер може се догодити да се активира месечна претплата, која ће сваког месеца задуживати картицу за одређен износ. Код трансакција које су извршене код интернет трговаца – „Гугл”, „Фејсбук”, „Твитер”, „Ајтјунс” – не постоји могућност за поврат новца ако се овако нешто деси – кажу у овој банци.

Они препоручују да се плаћа само на оним сајтовима чија веб-адреса почиње са „хттпс”. Ако нисте сигурни у безбедност и аутентичност сајта, ком приступате приликом куповине на интернету, не уписујте осетљиве податке о платним картицама, корисничко име и лозинку, ПИН. Ако вам одређена интернет страница или мобилна апликација тражи унос података о вашим платним картицама без посебног разлога и претходног објашњења, то може да укаже на потенцијални покушај треће стране да дође у посед података о вашој платној картици.

– Клијентима саветујемо да приликом коришћења нетбенкинг апликације за плаћање преко интернета не отварају друге странице на интернет претраживачу, а да се након коришћења обавезно излогују. Никада немојте користити јавне рачунаре, нити небезбедне вај-фај мреже за онлајн плаћања. Пожељно је да искључите аутоматско конектовање на непознате вајрлес мреже („вај-фај”, „блутут”). Инсталирајте и редовно ажурирајте антивирусни „заштитни зид” софтвер на рачунару. Препоручујемо коришћење додатних врста потврде аутентичности, као и вођење рачуна о смањењу ризика злоупотребе тако што нећете користити генеричке шифре или исте шифре као за друге сервисе – кажу у Ерсте.

Законом, којим се уређују платне услуге, клијент банке сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција до износа од 15.000 динара, што ће важити за трансакције извршене до 16. марта. Од 17. марта ове године, новим законским решењем, платилац ће сносити губитке до износа од 3.000 динара, ако су те трансакције извршене услед коришћења изгубљеног или украденог платног инструмента, или платног инструмента који је био злоупотребљен јер платилац није успео да заштити његове персонализоване сигурносне елементе.