Марко Рубио смењује власт у Венецуели

Није успео Марко Рубио (47) да на прошлим изборима постане председник, али му се жеља сад донекле остварује пошто је у јавности створио утисак да је он амерички лидер, макар кад је реч о политици према Венецуели.

Од свих политичара у САД, сенатор са Флориде најгласније позива на рушење владе у Каракасу. Стално у медијима истиче да је председник латиноамеричке државе Николас Мадуро диктатор и да САД морају да се укључе да би спасле Венецуеланце од глади и репресије и заштитиле сопствене дипломате у овој земљи. Према оцени „Њујорк тајмса”, републиканац је остварио велики утицај на Белу кућу у овом погледу и може се назвати архитектом и предводником америчке политике према Венецуели.

„Изабрао је битку коју не може да добије. Само је питање дана. Једино што не знамо јесте колико ће то трајати и да ли ће бити мирно или крваво”, изјавио је сенатор о Мадуровом силаску с власти.

Рубио је прешао пут од страначких избора, на којима је Доналд Трамп потопио његове снове о Западном крилу спрдајући се са њим као са „малим Марком”, до спољнополитичке кризе у којој је добио прилику да Трампу „шапуће на уво” шта да ради у Латинској Америци. У Белу кућу је доводио супругу затвореног венецуеланског опозиционара Леополда Лопеза, а вршио је и притисак на Трампа да за венецуеланског лидера прихвати Хуана Гваида (35), првог човека скупштине који се прошлог месеца прогласио за председника до сазивања слободних избора. Шеф Беле куће је признао Гваида, што су урадиле и Канада и готово све земље Латинске Америке и Европске уније.

Рођен у Мајамију као син кубанских усељеника, Рубио представља Флориду, савезну државу са бројном кубанском и венецуеланском имиграцијом, противницима социјалистичких влада у Хавани и Каракасу. Републиканац изражава мишљење своје изборне јединице кад од Трампа захтева да у земљи са највећим резервама нафте на свету покаже „америчко лидерство”. Оправдава могући рат онако како су се „продавали” ратови у Ираку и Либију, причом о ужасном, корумпираном диктатору који изгладњује и застрашује сопствени народ. Ако наследник Уга Чавеза удари на грађане, опозицију или америчке дипломате, Вашингтон неће одговорити протестном нотом, упозорио је Рубио. Како је и сам признао, Трампу покушава да приближи „људску страну приче” о Венецуеланцима који немају основна средстава за живот, због чега је три милиона грађана последњих година напустило домовину. Сенатор је тако поставио ствари да ће Трамп испасти безосећајан на патње обичних Венецуеланаца ако не нареди акцију. Ипак, крајње лево крило Демократске странке подсећа да Трамп и Рубио не би требало да стоје на истим линијама јер су се на партијским изборима 2016. сукобљавали управо на пољу спољне политике. Док је сенатор заговарао интервенционизам, њујоршки милијардер је обећавао суздржавање од смена режима. „Не желимо да друге земље бирају наше лидере па треба да престанемо да покушавамо да изаберемо њихове”, изјавила је Талси Габард, демократска конгресменка која ће се кандидовати на председничким изборима 2020.

Из Кукуте, колумбијског града на граници са Венецуелом, Рубио је прекјуче поручио да ће америчка хуманитарна помоћ, допремљена током викенда, ући у Венецуелу без обзира на то шта каже званични Каракас. Раније је Мадурова влада саопштила да неће пустити конвој са храном и лековима јер у њему види припрему „америчке инвазије”. Док чависти блокирају пут, Рубио поручује венецуеланској војсци да ће бити крива за „злочин против човечности” ако не уклони барикаде, а Гваидо тражи од снага реда да пропусте камионе и најављује да је 600.000 добровољаца спремно да следеће суботе преносе пакете из Колумбије у Венецуелу. Марк Грин из Ју-Ес-Ејда поручује са границе да су „деца гладна и нема лекова у већини болница” и да је америчка хуманитарна помоћ на путу и за избегличке кампове у Колумбији и Бразилу, где се сјатио највећи број венецуеланских имиграната. Према писању барселонске „Вангвардије”, САД су преко Ју-Ес-Ејда покушавале да доведу до промена у Каракасу још док је председник био Уго Чавез. Преко ове агенције Стејт департмента, Вашингтон је финансирао античавистичке невладине организације и студентске покрете, међу њима и покрет у којем је Гваидо ушао у политику.