Веће плате су противотров за напуштање земље

Иако је Србија спровела фискалну консолидацију постоје структурни проблеми који су средњорочно ризични за буџет. Државна предузећа имају вишак запослених, недовољно инвестирају и недовољно су успешна. Слаб квалитет инфраструктуре и услуга државне администрације негативно утиче на конкурентност приватних фирми. На пример, просечна брзина возова у Србији је око 30 километара на сат, што је спорије него пре сто година. Правосудни поступци су врло  спори, а исходи често нејасни. Вештине, као и мотивација државних службеника да поправе услуге и пословање јавног сектора су слаби, а процеси су често веома бирократски, компликовани и нетранспарентни, чиме се подижу трошкови пословања за приватне фирме. Све ово заједно омета инвестиције које би послужиле као катализатор за даљи раст, каже у интервјуу за „Политику” главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), који је први пут у Србији, а дошао је како би представио нови извештај о транзицији.

Шта сте помислили када сте видели економску личну карту Србије? Просечну плату од 420 евра и просечну пензију од 220 евра?

Ниске плате и пензије у Србији, и осталим земљама западног Балкана, показују колико српске компаније, или влада, тренутно могу да приуште да плате, у складу са садашњим економским перформансом Србије и њеном фискалном ситуацијом. Продуктивност радника у Србији још увек је само 40 одсто од просечне вредности у четири земље централне Европе (Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка) и чак мање од 20 одсто у односу на просек за целу ЕУ. Онда није ни чудо да су и плате ниже. Поред тога, будући да су пензије финансиране кроз порезе на плате, које плаћају ти радници и привредници, онда ни оне не могу бити високе као у централној или западној Европи. Пензије и плате биће веће како српска економија буде побољшавала своју конкурентност, извоз и инвестиције, и како продуктивност српских фирми буде расла. Србија постаје атрактивна земља за инвестиције, а нове инвестиције увећавају продуктивност земље и могућност за извоз.

Последњих година привредни раст је овде био нижи него у региону. Како га повећати?

Заиста раст српске економије је био доста слабији и много нестабилнији почев од 2010. године, у односу на период пре финансијске кризе, и недовољан је за неко значајније приближавање дохотку у ЕУ. Јавне политике, потпомогнуте скоријим успесима, треба да се сконцентришу на мере о којима сам већ говорио, а које ће повећати продуктивност и ојачати фискалну одрживост на средњи и дужи рок. Приоритет треба да буде на формирању бољег и стабилнијег пословног окружења, са ефикаснијим и независним правосуђем и значајно побољшаним јавним и приватним управљањем.

Много људи је напустило Србију у потрази за послом. Како их задржати?

Емиграција је распрострањена широм западног Балкана, али и у осталим европским земљама у транзицији. Боље пословне могућности и веће плате су значајан противотров за спречаване емиграције. Да би до тога дошло, Србија треба да буде атрактивна за инвеститоре са модерним технологијама, који могу да креирају продуктивније послове. Људима је потребно боље образовање и обука како би изашли на крај са променљивим захтевима модерног рада и како би избегли ситуацију да остану без посла због аутоматизације. Грађани такође морају да имају осећај да имају утицај на значајне одлуке које се тичу њиховог животног стандарда, и да су политичари којима су те одлуке поверене одговорни, а оне транспарентно представљене, такође уз помоћ слободних медија и активног цивилног друштва. Земље западног Балкана, укључујући и Србију, имају још доста тога да ураде у овим областима како би се супротставиле одливу талентованих људи.

Каква ће бити стратегија ЕБРД за Србију у наредним годинама?

Нова петогодишња стратегија ЕБРД за Србију усвојена је у фебруару прошле године и већ је у фази имплементације. Тражимо и инвестирамо у пројекте који пре свега повећавају конкурентност приватних компанија кроз увођење нових технологија, и који доприносе развоју иновација и стварању послова и могућности за обуку младих људи. Велики део финансирања малих и средњих предузећа наставиће се кроз локалне комерцијалне банке, где су на располагању и саветодавни програми за поспешивање пословања и конкурентности. Међутим, главни услов за повећање конкурентности привреде је да се убрза процес реформи за побољшање пословног окружења. Ми подржавамо и саветујемо надлежне о реформама у разним областима, од инспекција до алтернативног решавања спорова у привреди, до оснаживања прописа о конкуренцији. Надамо се да ће бити и знатно више инвестиција у пројекте зелене економије, попут инфраструктурних пројеката у области заштите животне средине или енергетске ефикасности у стамбеним објектима. Радићемо и на побољшању корпоративног управљања у неким од државних предузећа, као и на финансирању кључних инфраструктурних пројеката у области транспорта, енергетике и пољопривреде.

Да ли је могућа нова светска криза?

По дефиницији немогуће је предвидети кризу са сигурношћу. Ако бисмо знали да ће криза да наступи сутра, одмах бисмо почели да продајемо деонице и криза би почела већ данас. У суштини, упркос многим препрекама (попут трговинских ратова, раздуживање у Кини, јако високе цене деоница у САД, итд.) предвиђања ЕБРД заснована су на расту глобалне економије од 3,5 одсто, што је солидан раст. То јесте спорији раст него средином 2000. али раст у том периоду је био заснован на кредитима и са неодрживим стопама раста.

Ви сте Рус, Осетинац. Како се Русија бори са санкцијама? Какве су последице?

Раст руске економије је успорио још пре 2014. године. Недовољне реформе, доминација државе, и недовољно укључивање у глобалну економију смањили су апетит инвеститора. Тренутно, упркос реално високој цени нафте, Русија наставља да стагнира. БДП Русије расте по стопи од 1,5 до два одсто што је најнижи раст у 38 економија у којима ЕБРД послује. Влада Русије је сада започела алтернативну стратегију за раст. Уместо конкурентних реформи и поновног повезивања са Западом, сада ће се ослањати на јавне инвестиције (такозване „националне пројекте”) како би поново подстакли економски раст. Узевши у обзир висок степен корупције у Русији, тржишта нису убеђена да ће ова стратегија резултирати убрзањем раста руске продуктивности.