Пет прича о славнима

На овогодишњем 47. ФЕСТ-у београдска публика имаће прилику да у оквиру програма посвећеног документарним филмовима види пет биографских прича о животима познатих које се највероватније неће наћи у биоскопима.

На ДокуФесту ће ексклузивно бити приказано ново остварење Питера Богдановича о једној од највећих звезда немог филма Бастеру Китону. „Величанствени Бастер” даје сјајан увид у живот и дело комичара „који се никад није насмејао”. Богданович, кроз интервјуе са ауторима попут комичара Била Хејдера и Џонија Ноксвила, до редитеља Квентина Тарантина и Вернера Херцога, пружа сведочанство о утицају који је глумац „каменог лица” имао на историју филма.

Дело сниматељке Клер Пајман „Роби Милер: Живот у светлости” незаобилазно је за професионалце из света филма, посебно оне који се баве камером и фотографијом, али прича о чувеном директору фотографије, заслужном за неке од култних филмова Џима Џармуша, Вима Вендерса и Ларса фон Трира, привући ће свакако и ширу публику. У част свог пријатеља Милера, Џим Џармуш је сачинио музику за овај филм у сарадњи са Картером Логаном.

Славни фотограф Брус Вебер овековечио је живот омиљеног холивудског антихероја у филму „Роберт Мичам: Фине девојке не остају на доручку”. Мичамов видео-портрет почео је да прави још средином деведесетих, али кад је глумац умро прекинуо је рад и материјал је пао у заборав. Двадесет година касније Вебер коначно приказује последње снимке легендарног „лошег момка” које комбинује са интервјуима његових пријатеља и колега (Џони Деп, Бенисио дел Торо и други). Мичам, који је тврдио да је глума „лак посао”, био је секс симбол вестерна и филм-ноара, у слободно време писао је поезију, али и улетао у авантуре због којих су колеге тврдиле да ипак „најбоље улоге остварује на журкама”.

У филму „Витни” редитељ Кевин Мекдоналд приказује интиман, бескомпромисан портрет чувене певачице и њене породице, открива нове детаље њеног трагичног живота. Витни Хјустон је освојила више рекорда него било која жена у свету музике и глумила је у неколико филмова пре него што је њен фантастични таленат пао у сенку скандала, дроге и преране смрти у 48. години.

Њујоршки клуб „Студио 54” обележио је једну епоху и био најексклузивније окупљалиште звезда тог периода, о овом простору се испредају легенде, али ретки су они који су имали привилегију да присуствују журкама које су се одржавале на врхунцу славе клуба, од 1977. до 1980. У истоименом документарцу Мета Тирнауера нема звезда ни диско музике, већ се редитељ фокусирао на лик Иана Шрејгера, оснивача клуба, који први пут јавно говори о својим искуствима. Поред ексклузивних интервјуа са Шрејгером, ту је и никад до сада виђен материјал из клуба који су снимили студенти за свој (неостварени) пројекат.