Осигурање путује на исток

Од нашег специјалног извештача

Беч, априла – Србијајош нема, нажалост, ни „з” од здравственог осигурања. И то почетно слово заслужује само због својих грађана који полазе у свет, па им због виза за европске земље треба таква врста осигурања. Уз све папире мора да приложе полису са које се види да су за сваки дан боравка уплатили извесну суму евра. За не дај боже. А ако им затреба, да не буду препуштени (не)срећи, већ третману који доликује цивилизованом Европљанину. У то се ових дана могла уверити и група новинара двадесетак медијских кућа из Србије који су, боравећи два дана у Бечу, могли да се осведоче шта ради аустријска, а од краја 2006. и наша осигуравајућа кућа – Уника.

Када је пре непуне две године Уника, највећа аустријска осигуравајућа кућа, купила 80 одсто акција Цептер осигурања, нико није очекивао чудо. Поготово не за кратко време. И управо то је посленицима српске јавне речи потврдио и њен први човек Андреас Брандштетер. Урадили су много, рече, али од онога због чега су стигли не само у Србију већ и у још 20 земаља источне и централне Европе, још су доста далеко.

Од 5,4 милијарде евра фактурисаних премија, чак је 3,5 остварено у аустријској централи којој припадају пословнице у Немачкој, Италији,Швајцарској и Лихтенштајну. Остварени раст у Аустријије веома скромних3,3 одсто. Таман колика је садашња, што је нешто испод стопе инфлације у Аустрији. Иакоје профитабилност на Истоку доста скромнија, резултати и постигнуте стопе раста су веома високе – 24 процента, па и више од тога.

То је, сматра Брандштетер, још један доказ исправне пословне одлуке – да се одлучније крене у развој, нарочито на Исток. Зашто? Аустрија је, према његовим речима, са 8,5 милиона становника, мала земља. Иако је у њој веома дуга традиција осигурања, Уника као највећа кућа не би имала много шанси да постане регионални и европски лидер без „пливања” низводно, али и узводно, Дунавом и његовим притокама. Сада само треба имати довољно стрпљења и уз ваљану понуду услуга свих врста осигурања сачекати да се и Исток економски оснажи, а са растом и стандарда грађана порашће и премије осигурања.

Зоран Вишњић, први човек Уника осигурања у Србији, истиче у први план диверзификованипортфолиоповрстамаосигурања и продајнимканалима. Такођенаглашаваодличан старт своје куће у обавезном, али и каско осигурању аутомобила од краја прошле године. Већ првих месеци ове постижу добре резултате. Сви су изгледи да ће ове године прикупити око осам милиона евра премије.

На питање, шта је, ипак, са здравственим осигурањем у Србији, јер је Уника у Аустрији управо по тој врсти осигурања препознатљива, пошто држи најмање половину тих премија, Вишњић каже да је у њиховој пуној стартној години, каква је била 2007, тежиште стављено на консолидацију компаније. Лане је направљено 20,4 милиона евра премија, што представља раст од преко 50 одсто у односу на 2006. годину.

Циљ Унике у Србији, како рече, није да фаворизује било коју врсту осигурања, ма како она била уносна. Циљ је понуда пакета услуга – од здравственог и животног, преко ауто, до имовинског осигурања. Проблем нашег тржишта, односно наших људи, јесте што сваку врсту осигурања доживљавају као сувишан трошак. А осигурање то није. Код нас се на све могуће ризике у животу и даље гледа по систему „неће мене ваљда”. Дотле, развијен свет то види сасвим другачије – ако не могу да избегнем невољу, дај да је бар смањим. И они осигурање обавезно уносе у своје дугорочне финансијске планове.

Тржиште Србије, према речима члана управе Унике у Србији Франца Вајлера, за пет-шест година мало ко ће препознати у економском смислу. Тренутна невоља је што је економија у успону, а са њом и стандард грађана. Мора се пуно и стрпљиво улагати у свест људи и промену њихових ставова о осигурању. Ми смо ту, како рече, не да продајемо осигурање, већ да купујемо ризике. Ко у томе уочи разлику, лакше ће донети праву одлуку.