Амерички „тројански коњ” против Русије и Кине

Бајка о невидљивом рату: Готово да не прође дан без неке нове вести о надметању САД и Русије. У појединим тренуцима америчко-руски односи подсећају на пропали брак у којем обе стране не могу висе ни да се гледају а камоли да разговарају нестрпљиво чекајући и најмањи повод да се посвађају или докаче.

У овом серијалу без краја једна од најновијих – и најопаснијих – епизода стигла је из Пентагона. Према извештајима медија начелник ваздухопловних снага САД Дејвид Голдфајн открио је детаље новог америчког ратног концепта који је већ добио име „тројански коњ”.

Амерички генерал јасно је објаснио да је реч о новој ратној доктрини која је одговор на „руску и кинеску претњу”. Суштина овог концепта предвиђа да САД предузимају тајне, невидљиве, операције против непријатеља на његовој територији: на копну, на мору и у ваздуху. Како је објаснио „Голдфајн „кичма” овог концепта биће невидљиви ловац Ф-35 а предвиђено је да се у овај пројекат уложио око 135 милијарди долара.

„Могућност да се неопажено упадне на територију неке државе је заправо  порука Кини, Русији или неком другом противнику – ми смо овде”, објаснио је амерички генерал.

Поред ангажовања „невидљивог” авиона америчка доктрина „тројански коњ” предвиђа и коришћење подморница и копнених трупа за неопажени упад на територију и ударе на слабе тачке непријатеља.

Чак и дефинисана као невидљива свака акција у стилу који је најавио амерички генерал има само једно име – агресија. Тешко је веровати да на данашњем нивоу технолошког развоја најмодернијих армија неко може да верује у бајку о неприметном упаду на туђу територију и извођење војних операција без реакције противника. Такви авантуристички планови воде директно у рат који би био итекако видљив – и америчким противницима али и Американцима.

Европа на нишану: Прича о могућем гомилању ракета кратког и средњег домета у Европи добија убрзање. После најава САД да једнострано иступају из споразума са бившим Совјетским Савезом о ликвидацији ракета домета преко 500 километара на старом континенту  претећи тонови из Вашингтона и Москве подигнути су за целу октаву. И Американци и Руси прете да ће Европа постати велико складиште убитачних ракета а да ће се на нишану наћи сви значајнији европски градови али и противничке војне базе.

Упозорења и претње стижу са свих страна. Последњи се огласио председник Белорусије  Александар Лукашенко.

„Минск и Москва морају да размисле о противмерама уколико САД разместе ракете средњег домета у Европи. Плашим се да ће Американци злоупотребити рушење споразума како би стационирали ново оружје на старом континенту”, изјавио је Алексадар Лукашенко.

Пре председника Белорусије огласио је шеф руске државе Владимир Путин. У редовном обраћању нацији Путин је отворено упозорио САД да не стационирају нове ракете у Европи.

„Појединим америчким ракетама треба десет до 12 минута да стигну до Москве”, казао је Путин. „Због тога ће Русија узети на нишан важне центре у Европи”.

На све то из Вашингтона је стигао одговор да је Путинова претње обична пропаганда.

„Изјава председника Путина је наставак руске пропаганде како би се избегла одговорност за руско кршење споразума о елиминисању ракета кратког и средњег домета”, изјавила је неименована представница Стејт департмента.

Да је враг однео шалу показују неке озбиљније информације. Једна стиже из Русије а а преноси је руски информативни портал Спутњик. Позивајући се на војне изворе Спутњик извештава да је Русија почела да преправља своје крстареће ракете „калибр” – за лансирања с копна – које ће имати повећан дометом до две и по хиљаде километара. То практично значи да би „калибр” испаљен с руске територије могао да погоди циљ у Паризу.

Кашмирски троугао: Индија и Пакистан су досад два пута ратовале због Кашмира. Сада се свађа две државе које поседују нуклеарно наоружање око ове територије поново разбуктала претећи да се претвори у сукоб с несагледивим последицама.

Најновији повод за „судар” Индије и Пакистана је терористички напад на индијску војну колону у Кашмиру када је погинуло најмање 40 војника. Ово је најкрвавији удар на индијске снаге у последњих тридесет година који је изазвао жестоке реакције у Делхију.

Индијски премијер Моди је под жестоким притиском да повуче неки осветнички потез али је његов маневарски простор веома ограничен. Пре три године на један сличан напад Индија је одговорила ваздушним ударима на циљеве у Пакистану али је данас таква акција веома ризична. Пакистански премијер Имран Кан већ је најавио да би у случају индијског напада сигурно уследио војни одговор Исламабада што би сигурно водило у нови рат.

Целу причу компликује и присутност Кине – у овом случају савезника Пакистана - која држи мањи део Кашмира. Пекинг је досад је спречавао да се у Савету безбедности  УН усвоји нека резолуција која би осудила терористичке акције против Индије.