Мејд ин Лесковац

„Стигла Сара, још једна чар, још једно непроцењиво благо, још једна нада.” „Ако вам је хладно или вам снег смета, ево радости која не мења климу... Лазар и Љубица, прелепо”. „Made in Лесковац, а светска лепота... Ђурђија.” Не, ово нису изјаве новопечених родитеља. То су дирљиви постови које на свом твитер налогу редовно објављује генетичар Миодраг Стојковић уз фотографије малишана који су дошли на свет захваљујући тиму његове болнице.

Овај његов свакодневни ритуал показује свима какав је Стојковић човек, јер мало је стручњака који се на сав глас радују новом животу чијем су стварању допринели. Његова Специјална болница за лечење стерилитета „Спебо медикал” у Лесковцу чувена је не само у региону, већ и у целом свету. У последњих 10 година, колико постоје, помогли су рођење више од 800 малишана. Родитељи који су годинама, па чак и деценијама, безуспешно лутали од установе до установе, коначно су нашли човека који им је остварио једину жељу. Добили су децу, а свакој принови искрено се радује и др Стојковић, стручњак о којем довољно говори и површно читање његове биографије.

Стојковић је у Лесковцу завршио основну и средњу медицинску школу, као ђак генерације. У Београду је стекао диплому Ветеринарског факултета 1990, а убрзо одлази у Хамбург и Минхен, где је докторирао 1996. из области ембриологије. Када је, у мају 2005, први у свету, клонирао људски ембрион у научне сврхе, сврставали су га међу пет најперспективнијих научника у свету, коме је Нобелова награда сасвим извесна. Могао је да ради било где у свету, а он се вратио у Србију, и то баш у родни Лесковац.

Стојковић је члан ДС-а од оснивања, а народни посланик од 2012. до 2014. године. Због тога није чудно што се ДС побунио када је пре неколико дана у објављена вест да је разрешен дужности шефа Катедре за матичне ћелије на докторским студијама Медицинског факултета у Крагујевцу. Декан ове високошколске установе Владимир Јаковљевић потврдио је, а затим, како је објављено, и демантовао ову вест. Стојковић је, заправо, у једном дану разрешен, а потом враћен на дужност, након што су се његове колеге оштро побуниле против одлуке руководства.

Прашина се дигла и када је, у лето прошле године, прецртан у првом кругу избора за академика Српске академије наука и уметности. Покренута је дебата о критеријумима избора чланова САНУ, а Стојковић је поручио: „Брука је њихова, а не моја, нећу се више кандидовати”. Епилог је да ће овај научник затражити одсуство са Медицинског факултета и отићи у свет како би потражио боље услове за рад и развој центра за изучавање матичних ћелија, чије је оснивање покренуо, а који још није завршен. „У земљи која одумире борба против беле куге и даље остаје преча и важнија од свих. Због тога није само жеља мога срца, већ и моја обавеза, да наставим да радим”, поручио је овим поводом. Надамо се да се није опростио од Србије.